Европа
Во Бугарија втор круг од претседателските избори

Во Бугарија денеска се одржува вториот круг од претседателските избори.
Бугарите денеска во вториот круг гласаат за претседател на државата и се очекува уште еднаш да му дадат доверба на актуелниот претседател Румен Радев, кој стана клучна фигура во антикорупциското движење во земјата, пренесуваат медиумите во регионот.
Вториот круг од претседателските избори се одржува во екот на новиот бран на пандемијата Ковид-19. Помалку од 25 отсто од 6,9 милиони луѓе во Бугарија се целосно вакцинирани, а смртноста од Ковид е една од највисоките во светот.
Во анализите на новинарите се вели дека во оваа парламентарна република владата ја дефинира политиката, а претседателот има претежно протоколарна улога. Но, Румен Радев, кој беше нов во политиката кога победи во 2016 година, на таа функција и даде нова широчина и низ годините се наметнуваше како неизбежна фигура во политичкиот живот.
58-годишниот Радев убедливо водеше по првиот круг од претседателските избори на 14 ноември со повеќе од 49 отсто од гласовите.
Негов противкандидат денеска е универзитетскиот професор по литература Анастас Герџиков, поддржан од партијата „ГЕРБ“, до неодамна владејачка конзервативна партија на поранешниот премиер Бојко Борисов.
Во летото 2020 година, Радев јасно застана на страната на демонстрантите кои бараа оставка од Борисов.
Новата бугарска партија „Продолжуваме да се менуваме“ победи на парламентарните избори пред една недела и ги започна преговорите за формирање влада.
Радев рече дека парламентарните партии имаат важна задача да формираат нова реформска влада која е против корупцијата.
Избирачките места беа отворени утрово во 7.00 часот, а ќе бидат затворени во 20.00 часот кога ќе бидат објавени првите проценки за резултатите врз основа на излезните анкети. Победникот ја презема функцијата на 22 јануари, со мандат од пет години.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.

Европа
(Видео) Времето истекува, а паниката никогаш поголема: Русите и Украинците имаат неколку часа за евакуација

Браната „Каховка“ на реката Днепар, која се наоѓа на југот на Украина во близина на градот Херсон, е уништена рано утринава, а водата неконтролирано се излева во околните места.
Украина прво објави дека Русите, кои ја контролираат областа Нова Каховка, каде што се наоѓа уништената брана, самите ја минирале областа и довеле до катастрофа.
Руските власти првично негираа дека браната е гранатирана, а потоа за истото ја обвинија Украина.
BREAKING: Video shows the Kakhovka hydro-electric dam in southern Ukraine has been destroyed pic.twitter.com/DePGbQUHRD
— BNO News (@BNONews) June 6, 2023
Додека стигнуваат меѓусебни обвинувања, десетици илјади луѓе се изложени на ризик поради излевањето на водата што веќе достигна ниво од десет метри и се заканува да поплави делови од самиот Херсон.
Локалните власти се во трка со времето, пренесуваат медиумите.
#Russia blew up the dams of the #Kakhovka hydroelectric power plant. The purpose is obvious: to create insurmountable obstacles on the way of the advancing #AFU; to intercept the information initiative; to slow down the fair final of the war. On a vast territory, all life will be… pic.twitter.com/rFpkDbjyhj
— Михайло Подоляк (@Podolyak_M) June 6, 2023
Хидроцентралата Нова Каховка во Украина, која е под контрола на руските сили, сега е целосно уништена поради минирањето на браната Каховка, а некои украински власти објавија драматични снимки од областа.
Антон Герашченко, советник на украинскиот министер за внатрешни работи, го објави најновото видео од реката Днепар каде се наоѓала браната Каховка. Тоа покажува како нивото на водата забрзано се зголемува и како хидроцентралата Нова Каховка е целосно потопена од надојдената вода на реката Днепар.
Европа
Триесет уапсени за обид за државен удар во Киргистан

Повеќе од 30 лица обвинети за заговор за државен удар се уапсени во Киргистан, објави службата за национална безбедност во вторникот, пренесува Радио Слободна Европа.
Неколку извори од киргистанските тела за спроведување на законот изјавиле за РСЕ дека уапсените се осомничени оти наводно се подготвувале да ја преземат власта.
Од стекнувањето независност од Советскиот Сојуз во 1991 година, оваа сиромашна централноазиска земја со врски со Русија и Кина беше сведок на тројца претседатели, кои поднесоа оставки поради политички кризи поттикнати од корупцијата, непотизмот и спорните избори.
Киргистанската Агенција за државна безбедност (ГКНБ) соопшти дека разбила група луѓе што планирале да организираат немири со цел насилно да ја преземат власта.
The State Committee for National Security of Kyrgyzstan published a video with the detention of suspects in the preparation of a coup d’état. pic.twitter.com/G5ljbPJAdc
— UkraineMaps 🇺🇬 (@MapsUkraine) June 6, 2023
Во моментот во затвор се десетина политичари и активисти поради обид за преземање на власта. Тие беа уапсени во октомври минатата година додека го изразуваа својот протест против трансферот на земјиштето на акумулацијата „Кемпир-Абад“ на киргистанско-узбекската граница на Узбекистан.
Уапсените тврдат дека се прогонувани затоа што ја критикувале власта. Претседателот Садир Јапаров, пак, вели дека затворениците не може да најдат никаков друг изговор за обидот за државен удар, па го користат како изговор прашањето за „Кемпир-Абад“.
Голем број големи меѓународни организации, вклучително и УНХЦР, ги повикаа киргистанските власти праведно да го истражат овој случај.
In Kyrgyzstan at our 2nd Central Asia Leaders’ meeting with one clear message:
The🇪🇺 is strongly committed to your region & we want to deepen our cooperation. To make our regions safer, more connected & more prosperous for our people.
The🇪🇺 is a reliable partner for the long haul pic.twitter.com/U6TlX1hVTm— Charles Michel (@CharlesMichel) June 2, 2023
Апсењата доаѓаат само неколку дена по посетата на претседателот на Европскиот совет, Шарл Мишел, на Киргистан. За време на срдбата, Јапаров вети подготвеност да соработува со Европската Унија.
Во петокот Киргистан беше домаќин на вториот самит на лидерите на Централна Азија и ЕУ.
„Европската Унија бара искрено партнерство со земјите од централна Азија. Им нудиме искрено партнерство на петте поранешни советски републики во регионот“, изјави Мишел на маргините на самитот додавајќи дека ЕУ ќе биде угледен партнер кој создава доверба.
Европа
(Видео) Педесет полицајци повредени во немирите во Лајпциг

Крајнолевичарските демонстранти викендов се судрија со германската полиција во источниот град Лајпциг во немири предизвикани од неодамнешната судска одлука, со која во затвор беа испратени една жена позната по антинацистичкиот активизам и тројца нејзини соучесници.
Немирите избувнаа во средата откога судот во Дрезден осуди четворица левичарски милитанти на затворски казни поради акти на насилство врз осомничени неонацисти.
Во фокусот на случајот беше 28-годишната студентка Лина Е., наводниот водач, на која ѝ беше одредена затворска казна од пет години. Другите тројца добија затворски казни од две години и пет месеци до три години и три месеци.
Во знак на протест против судската одлука, локалните активисти најавија марш наречен „Денот Х“. Иако беше забранет од локалните власти поради загриженост за безбедноста, собирот привлече стотици демонстранти, а првичните процени велат дека бројот на учесници бил 1.500.
You’re watching anti-fascist anger exploding onto the streets of #Leipzig tonight. In solidarity with our comrades imprisoned by the German state for opposing far right scum. This is how we do it. The only good fascism is dead fascism. #SocialistSundaypic.twitter.com/oBd1sbor4z
— GhostofDurruti (@DurrutiRiot) June 3, 2023
Демонстрациите почнаа мирно, но подоцна прераснаа во насилство во кое демонстрантите ги гаѓаа полицајците со камења и шишиња. Полицијата во Лајпциг соопшти дека во судирите викендов биле повредени 50-ина полицајци, а повредени се и непознат број демонстранти.
Полицијата опколила околу 1.000 демонстранти и уапсила 30 од нив. Освен тоа, приведени беа други 50 лица, кои биле ослободени во неделата напладне. Полицијата поведе истрага и за сериозни нарушувања на мирот и за напади врз полицајци.
10 Std und 42 min – Mit dem „Leipziger Kessel“ offenbarte die Polizei letzte Nacht in #Leipzig bei #le0306 ein rechtsstaatsunwürdiges Verhalten, eine zutiefst entmenschl. Auffassung sowie kommunikative Irreführungen. Versuch einer ersten chronologischen Einordnung (Thread 1/17) pic.twitter.com/ok5Gah2hoJ
— Moritz Schlenk (@mor_schl) June 4, 2023
На видеата од местото на настанот се гледа како полицајци и демонстранти се тепаат со тупаници, при што некои полицајци користат и палки и бибер-спреј за да ги растераат активистите. Други клипови објавени на социјалните мрежи ги прикажуваат демонстрантите како користат распрскувачки средства, а на улиците горат пожари.
Градоначалникот на Лајпциг, Буркхард Јунг, ги осуди постапките на левичарските демонстранти опишувајќи ги како луди деликвенти додека сојузната министерка за внатрешни работи, Ненси Фезер, зборуваше за бесмислено насилство поттикнати од левичарски екстремисти и бунтовници.
#Leipzig
Stimmt’s Frau #Faeser?
‼️ Dieses bunte, tolerante, antifaschistische, demokratische + friedliche Treiben … einfach nur wunderbar 🥴 pic.twitter.com/NdATiBZlXB— Libra0810 🇩🇪 🕊 (@Libra08101) June 3, 2023
Германската полиција беше жестоко критикувана од левичарските политичари, а членот на локалниот парламент, Албрехт Палас, ја обвини за провокативен пристап тврдејќи дека применила непотребна грубост.
Дополнително, уште двајца локални пратеници, Џулијан Нагел и Марко Боме, ја нарекоа забраната на собирот скандалозен потег со кој се прекршени основните права.
И покрај критиките, Фезер истакна дека секој што фрла камења, шишиња и запаливи средства врз полицајците мора да одговара ветувајќи дека властите внимателно ќе ја следат ситуацијата во наредните денови.