Култура
Објавени номинациите за „Оскар“
Објавени се номинациите за 97. издание на „Оскарите“, пришто со најмногу номинации се здоби „Емилија Перез“, вкупно 13 на број, вклучувајќи за најдобар филм, најдобар режисер (Жак Одиар), најдобра актерка (Карла Софија Гаскоњ) и најдобра споредна женска улога (Зое Салдана).
Потоа следат „Бруталистот“ и „Злобница“, со по 10 номинации.
Ноќта на Оскарите треба да се одржи во недела, на 2 март, во театарот Долби во Холивуд. Домаќин ќе биде Конан О’Брајан.
Во продолжение, целата листа:
Најдобар филм: Anora, The Brutalist, A Complete Unknown, Conclave, Dune: Part Two, Emilia Pérez, I’m Still Here, Nickel Boys, The Substance, Wicked
Најдобар режисер: Sean Baker, “Anora”, Brady Corbet, “The Brutalist”, James Mangold, “A Complete Unknown”, Jacques Audiard, “Emilia Pérez”, Coralie Fargeat, “The Substance”.
Најдобра актерка: Cynthia Erivo, “Wicked”, Karla Sofia Gascón, “Emilia Pérez”, Mikey Madison, “Anora”, Demi Moore, “The Substance”, Fernanda Torres, “I’m Still Here”
Најдобар актер: Adrian Brody, “The Brutalist”, Timothée Chalamet, “A Complete Unknown”, Colman Domingo, “Sing Sing”, Ralph Fiennes, “Conclave”, Sebastian Stan, “The Apprentice
Најдобра споредна улога на актерка: Monica Barbaro, “A Complete Unknown”, Ariana Grande, “Wicked”, Felicity Jones, “The Brutalist”, Isabella Rossellini, “Conclave”, Zoe Saldaña, “Emilia Pérez”
Најдобар спореден улога на актер: Yura Borisov, “Anora”, Kieran Culkin, “A Real Pain”, Edward Norton, “A Complete Unknown”, Guy Pearce, “The Brutalist”, Jeremy Strong, “The Apprentice”
Најдобро оригинално сценарио:“Anora,” Sean Baker, “The Brutalist,” Brady Corbet & Mona Fastvold, “A Real Pain,” Jesse Eisenberg, “September 5,” Tim Fehlbaum & Moritz Binder, “The Substance,” Coralie Fargeat
Најдобро адаптирано сценарио: “A Complete Unknown,” Jay Cocks & James Mangold, “Conclave,” Peter Straughan, “Emilia Pérez,” Jacques Audiard, Thomas Bidegain & Nicolas Livecchi, “Nickel Boys,” RaMell Ross & Joslyn Barnes, “Sing Sing,” Clint Bentley, Greg Kwedar, Clarence Maclin & John “Divine G” Whitfield
Најдобар меѓународен филм: “I’m Still Here,” Walter Salles (Brazil), “The Girl with the Needle,” Magnus von Horn (Denmark), “Emilia Pérez,” Jacques Audiard (France), “The Seed of the Sacred Fig,” Mohammad Rasoulof (Germany), “Flow,” Miguel Gomes (Latvia)
Најдобар анимиран филм: “Flow” (Janus Films/Sideshow), “Inside Out 2” (Disney/Pixar) “Memoir of a Snail” (IFC Films), “Wallace & Gromit: Vengeance Most Fowl” (Aardman/Netflix), “The Wild Robot” (Dreamworks/Universal)
Најдобар документарен фил: “Black Box Diaries,” Shiori Itō (MTV), “No Other Land,”, Adra/Ballal/Abraham/Szor, “Porcelain War,” Brendan Bellomo & Slava Leontyev (Picturehouse), “Soundtrack for a Cout d’Etat,” Johan Grimonprez (Kino Lorber), “Sugarcane,” Julian Brave NoiseCat & Emily Kassie (Nat Geo)
Најдобра кинематографија: “The Brutalist,” Lol Crawley, “Dune: Part Two,” Greig Fraser, “Emilia Pérez,” Paul Guillaume, “Maria,” Edward Lachman, “Nosferatu,” Jarin Blaschke
Најдобра монтажа: “Anora,” Sean Baker, “The Brutalist,” Dávid Jancsó, “Conclave,” Nick Emerson, “Emilia Pérez,” Juliette Welfling, “Wicked,” Myron Kerstein
Најдобар дизајн за костими: “A Complete Unknown,” Arianne Phillips, “Conclave,” Lisy Christl, “Gladiator II,” Janty Yates, “Nosferatu,” Linda Muir, “Wicked,” Paul Tazewell
Најдобра шминка: “A Different Man”, “Emilia Pérez”, “Nosferatu”, “The Substance”, “Wicked”
Најдобар звук: “A Complete Unknown”, “Dune: Part Two”, “Emilia Pérez”, “Wicked”, “The Wild Robot”
Најдобри визуелни ефекти: “Alien: Romulus”, “Better Man”, “Dune: Part Two”, “Kingdom of the Planet of the Apes”, “Wicked”
Најдобра продукција на дизајн: “The Brutalist,” Judy Becker, “Conclave,” Suzie Davies, “Dune: Part Two,” Patrice Vermette, “Nosferatu,” Craig Lathrop, “Wicked,” Nathan Crowley
Најдобра оригинална песна: “Never Too Late,” “Elton John: Never Too Late” (Elton John & Brandi Carlile), “El Mal,” “Emilia Pérez” (Clement Ducol, Camille & Jacques Audiard), “Mi Camino,” “Emilia Pérez” (Clement Ducol & Camille), “Like a Bird,” “Sing Sing” (Adrian Quesada & Abraham Alexander), “The Journey,” “The Six Triple Eight” (Diane Warren)
Најдобра оригинална музика: “The Brutalist,” Daniel Blumberg, “Conclave,” Volker Bertelmann, “Emilia Pérez,” Clément Ducol & Camille, “Wicked,” John Powell & Stephen Schwartz, “The Wild Robot,” Kris Bowers
Најдобар краток анимиран филм: “Beautiful Men”, “In the Shadow of the Cypress”, “Magic Candies”, “Wander to Wonder”, “Yuck!”
Најдобар краток документарец: “Death by Numbers”, “I Am Ready, Warden”, “Incident”, “Instruments of a Beating Heart”, “The Only Girl in the Orchestra”
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Култура
Кинотеката на Македонија – Половина век филмска меморија
Програмата на Кинотеката на Македонија за јануари 2026 претставува внимателно осмислена и содржински богата целина што уште еднаш ја потврдува улогата на оваа институција како темел на филмската култура, едукацијата и критичката мисла во земјава. Во година во која Кинотеката одбележува значајни педесет години од своето формирање, јануарската програма функционира и како симболичен преглед на нејзината мисија — да го чува, прикажува и контекстуализира филмското наследство, истовремено отворајќи простор за современи авторски гласови и нови генерации гледачи.
Посебно место во програмата заземаат тематските целини КИНО УТРО, со проекции на анимирани филмови наменети за младата публика, чија цел е да ѝ се приближи киното како уметност и искуство уште од најрана возраст. Преку овие проекции, Кинотеката активно ја гради идната публика и ја зацврстува врската помеѓу младите и филмскиот медиум. Во јануарската селекција се вклучени и избрани содржини од фестивалот КИНЕНОВА, кои носат свежи авторски перспективи и современи филмски практики, како и проекции на значајни документарни остварувања, меѓу кои „Југо Флорида“ и „Фанк Ју“, филмови што со ангажиран и аналитичен пристап ги отвораат културните и општествените прашања на регионот.
Особено внимание привлекува и долгоочекуваниот музички документарец „Трет свет“, посветен на култниот хрватски бенд Хаустор, кој преку архивски материјали и сведоштва нуди длабински поглед кон една од највлијателните музички појави на екс-југословенскиот културен простор. Домашната продукција е застапена со проекции на најновите македонски филмови „Утре наутро“, во режија на Јани Бојаџи, и „Сите го викаат Реџо“, копродукција со Косово и Албанија, што сведочи за отвореноста на македонската кинематографија кон регионалната соработка и актуелните тематски предизвици.
Програмата се заокружува со проекцијата на антологиското ремек-дело „Небото над Берлин“ на Вим Вендерс — филм што и по децении останува непресушен извор на инспирација, поетски запис за човечката осаменост, љубовта и духовната потрага по смисла. Неговото прикажување во рамките на јубилејната година на Кинотеката има и дополнителна симболичка тежина, потсетувајќи на континуитетот на филмската уметност и нејзината моќ да опстои над времето.
Половина век по своето основање, Кинотеката на Македонија не е само простор за проекции, туку жив културен организам што активно ја обликува филмската свест, го чува колективното паметење и создава простор за дијалог меѓу минатото, сегашноста и иднината на киното. Јануари 2026 е уште една потврда дека оваа институција останува незаменлив столб на културниот живот и еден од најважните чувари на филмската уметност во земјава, се наведува во соопштението на Кинотеката.
Целосна ПРОГРАМА
Култура
Денеска ќе биде погребана Брижит Бардо
Француската филмска актерка Брижит Бардо, која почина минатиот месец на 91-годишна возраст, денеска ќе биде погребана во летувалиштето Сен Тропе на француската ривиера, објави Ројтерс, повикувајќи се на локалните власти.
Погребната церемонија ќе се одржи во 10 часот во црквата „Нотр Дам де л’Асумпсион“, по што Бардо ќе биде погребана во строга приватност на градските гробишта. Комеморација отворена за граѓаните и обожавателите ќе се одржи во старата градска четврт Ла Понш.
Бардо светската слава ја стекна со филмот „И Бог ја создаде жената“ и стана една од најголемите икони на француската поп-култура. По повлекувањето од филмот во 1973 година, се посвети на заштита на животните, но подоцна беше контроверзна фигура поради своите политички ставови.
Култура
Почина Георги Сталев Поповски
Друштвото на писателите на Македонија информира дека на 30 декември 2025 година, во 95. година од животот, почина Георги Сталев Поповски, поет, прозаист, преведувач, драмски писател, научен работник и поранешен универзитетски професор, доктор по филолошки науки и најстар член на писателската асоцијација.
Георги Сталев Поповски е роден на 22 април 1930 година во Витолиште, а почина во Скопје. Високото образование го завршил на Филозофскиот факултет во Скопје. Во текот на својата богата професионална кариера, меѓу другото, бил и долгогодишен уредник на списанието „Современост“.
Член на Друштво на писателите на Македонија бил од 1956 година, како прв член примен во Друштвото по заслуга на своите достигнувања во областа на книжевниот превод.
Поповски е добитник на бројни признанија и награди, меѓу кои двапати наградата „Димитар Митрев“ на Друштвото на писателите на Македонија за книжевна критика и есеистика, наградата „Златен лавров венец“ за најдобар драмски текст на фестивалот „Мали и експериментални сцени“ во Сараево (1972), наградите „Григор Прличев“ и „Кирил Пејчиновиќ“ за книжевен превод, медалот од Фондот „Лермонтов“ во Москва, како и македонските државни награди „11 Октомври“ и „Св. Климент Охридски“, како и наградата на Град Скопје „13 Ноември“.
Тој останува актуелен и во 2025 година како еден од авторите на збирката раскази Она што се памети живее („Никогаш докрај раскажани приказни“) во издание на ДПМ, во која е застапен со расказот „Доста ми е власт играње“ – сеќавање на неговиот татко, Стале Попов, корифејот на македонскиот роман.

