Култура
Објавени номинациите за „Оскар“
Објавени се номинациите за 97. издание на „Оскарите“, пришто со најмногу номинации се здоби „Емилија Перез“, вкупно 13 на број, вклучувајќи за најдобар филм, најдобар режисер (Жак Одиар), најдобра актерка (Карла Софија Гаскоњ) и најдобра споредна женска улога (Зое Салдана).
Потоа следат „Бруталистот“ и „Злобница“, со по 10 номинации.
Ноќта на Оскарите треба да се одржи во недела, на 2 март, во театарот Долби во Холивуд. Домаќин ќе биде Конан О’Брајан.
Во продолжение, целата листа:
Најдобар филм: Anora, The Brutalist, A Complete Unknown, Conclave, Dune: Part Two, Emilia Pérez, I’m Still Here, Nickel Boys, The Substance, Wicked
Најдобар режисер: Sean Baker, “Anora”, Brady Corbet, “The Brutalist”, James Mangold, “A Complete Unknown”, Jacques Audiard, “Emilia Pérez”, Coralie Fargeat, “The Substance”.
Најдобра актерка: Cynthia Erivo, “Wicked”, Karla Sofia Gascón, “Emilia Pérez”, Mikey Madison, “Anora”, Demi Moore, “The Substance”, Fernanda Torres, “I’m Still Here”
Најдобар актер: Adrian Brody, “The Brutalist”, Timothée Chalamet, “A Complete Unknown”, Colman Domingo, “Sing Sing”, Ralph Fiennes, “Conclave”, Sebastian Stan, “The Apprentice
Најдобра споредна улога на актерка: Monica Barbaro, “A Complete Unknown”, Ariana Grande, “Wicked”, Felicity Jones, “The Brutalist”, Isabella Rossellini, “Conclave”, Zoe Saldaña, “Emilia Pérez”
Најдобар спореден улога на актер: Yura Borisov, “Anora”, Kieran Culkin, “A Real Pain”, Edward Norton, “A Complete Unknown”, Guy Pearce, “The Brutalist”, Jeremy Strong, “The Apprentice”
Најдобро оригинално сценарио:“Anora,” Sean Baker, “The Brutalist,” Brady Corbet & Mona Fastvold, “A Real Pain,” Jesse Eisenberg, “September 5,” Tim Fehlbaum & Moritz Binder, “The Substance,” Coralie Fargeat
Најдобро адаптирано сценарио: “A Complete Unknown,” Jay Cocks & James Mangold, “Conclave,” Peter Straughan, “Emilia Pérez,” Jacques Audiard, Thomas Bidegain & Nicolas Livecchi, “Nickel Boys,” RaMell Ross & Joslyn Barnes, “Sing Sing,” Clint Bentley, Greg Kwedar, Clarence Maclin & John “Divine G” Whitfield
Најдобар меѓународен филм: “I’m Still Here,” Walter Salles (Brazil), “The Girl with the Needle,” Magnus von Horn (Denmark), “Emilia Pérez,” Jacques Audiard (France), “The Seed of the Sacred Fig,” Mohammad Rasoulof (Germany), “Flow,” Miguel Gomes (Latvia)
Најдобар анимиран филм: “Flow” (Janus Films/Sideshow), “Inside Out 2” (Disney/Pixar) “Memoir of a Snail” (IFC Films), “Wallace & Gromit: Vengeance Most Fowl” (Aardman/Netflix), “The Wild Robot” (Dreamworks/Universal)
Најдобар документарен фил: “Black Box Diaries,” Shiori Itō (MTV), “No Other Land,”, Adra/Ballal/Abraham/Szor, “Porcelain War,” Brendan Bellomo & Slava Leontyev (Picturehouse), “Soundtrack for a Cout d’Etat,” Johan Grimonprez (Kino Lorber), “Sugarcane,” Julian Brave NoiseCat & Emily Kassie (Nat Geo)
Најдобра кинематографија: “The Brutalist,” Lol Crawley, “Dune: Part Two,” Greig Fraser, “Emilia Pérez,” Paul Guillaume, “Maria,” Edward Lachman, “Nosferatu,” Jarin Blaschke
Најдобра монтажа: “Anora,” Sean Baker, “The Brutalist,” Dávid Jancsó, “Conclave,” Nick Emerson, “Emilia Pérez,” Juliette Welfling, “Wicked,” Myron Kerstein
Најдобар дизајн за костими: “A Complete Unknown,” Arianne Phillips, “Conclave,” Lisy Christl, “Gladiator II,” Janty Yates, “Nosferatu,” Linda Muir, “Wicked,” Paul Tazewell
Најдобра шминка: “A Different Man”, “Emilia Pérez”, “Nosferatu”, “The Substance”, “Wicked”
Најдобар звук: “A Complete Unknown”, “Dune: Part Two”, “Emilia Pérez”, “Wicked”, “The Wild Robot”
Најдобри визуелни ефекти: “Alien: Romulus”, “Better Man”, “Dune: Part Two”, “Kingdom of the Planet of the Apes”, “Wicked”
Најдобра продукција на дизајн: “The Brutalist,” Judy Becker, “Conclave,” Suzie Davies, “Dune: Part Two,” Patrice Vermette, “Nosferatu,” Craig Lathrop, “Wicked,” Nathan Crowley
Најдобра оригинална песна: “Never Too Late,” “Elton John: Never Too Late” (Elton John & Brandi Carlile), “El Mal,” “Emilia Pérez” (Clement Ducol, Camille & Jacques Audiard), “Mi Camino,” “Emilia Pérez” (Clement Ducol & Camille), “Like a Bird,” “Sing Sing” (Adrian Quesada & Abraham Alexander), “The Journey,” “The Six Triple Eight” (Diane Warren)
Најдобра оригинална музика: “The Brutalist,” Daniel Blumberg, “Conclave,” Volker Bertelmann, “Emilia Pérez,” Clément Ducol & Camille, “Wicked,” John Powell & Stephen Schwartz, “The Wild Robot,” Kris Bowers
Најдобар краток анимиран филм: “Beautiful Men”, “In the Shadow of the Cypress”, “Magic Candies”, “Wander to Wonder”, “Yuck!”
Најдобар краток документарец: “Death by Numbers”, “I Am Ready, Warden”, “Incident”, “Instruments of a Beating Heart”, “The Only Girl in the Orchestra”
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Култура
„Парусион“ во МКЦ – фјужн како договор за слобода, не како жанр
По 22 години континуирано присуство на домашната и регионалната сцена, ансамблот „Парусион“ повторно се враќа во Младинскиот културен центар со концерт што го надминува поимот жанр. На 28 јануари, МКЦ ќе биде простор за авторско фјужн доживување, каде што музиката не се репродуцира, туку се создава во моментот – низ ритам, колектив и продукција во живо.
Во актуелниот состав, „Парусион“ функционира како цврст, но отворен музички организам. Михаил Парушев на тапани и тапан го води ритамот како централна тема, додека околу него се испреплетуваат труба на Трајче Велков, кларинет и саксофон на Петар Колевски, гитара на Зоран Костадиновски, пијано на Јован Цветковиќ, бас на Иван Бејков, како и тарабука и перкусии на Горан Трајков. Секој од музичарите има простор за индивидуална интерпретација, но звукот секогаш се гради како заеднички чин.
За „Парусион“, фјужн не е стилска етикета, туку договор за слобода во рамки на однапред дефинирана структура. Композициите се внимателно аранжирани, но секогаш оставаат простор за импровизација, спонтаност и меѓусебен дијалог на сцена. Ритамот не е подлога, туку носител на музичката приказна – патос, завеса и продукција во исто време.
Концертот во МКЦ ќе понуди пресек од целиот творечки опус на ансамблот: од првите композиции што се свират уште од пред 22 години, преку материјалот од албумот „Агол“, кој бендот го смета за своја точка на полнолетство, до нови композиции и свежи интерпретации што публиката ќе ги слушне за првпат. Ова е музика што не е моментална, туку продукциска – создадена за да живее и да се менува во живиот контакт со публиката.
Албумот „Агол“ останува еден од клучните проекти во историјата на „Парусион“ – живо снимен материјал што ја потврди зрелоста на ансамблот и нивната доверба во колективниот звук. Токму тој пристап продолжува и денес: минимализам, јасна форма и силна енергија, без потреба од жанровски компромиси.
Настапот на „Парусион“ во МКЦ не нуди спектакл по шаблон, туку концерт како искуство – простор за заедничко слушање, движење и енергија. Ова е повик до публика што сака музика што се чувствува телесно, што се слуша внимателно и што постои само во моментот кога се изведува.
„Парусион“ настапува во МКЦ на 28 јануари. Влезниците се достапни преку: https://mktickets.mk/event/parussion/
Култура
Зорица Митровиќ и Петре Димовски добитници на наградата „Гоцева мисла“ за 2026 година
Фондацијата за културна и научна афирмација и презентација „Македонија Презент“ ги соопшти добитниците на меѓународната награда „Гоцева мисла“ за 2026 година, која традиционално се доделува во пресрет на 4 февруари, роденденот на Гоце Делчев, и на неговата знаменита мисла: „Јас го разбирам светот како поле за културен натпревар меѓу народите“.
Добитници за 2026 година се Зорица Митровиќ од Белград (Србија) и Петре Димовски од Битола (Македонија).
На Зорица Митровиќ наградата и се доделува за личниот придонес и животното дело во афирмацијата на македонската култура и идентитет во дијаспората.
Поточно, наградата „Гоцева мисла“ ѝ се доделува на Зорица Митровиќ за нејзиниот исклучителен личен придонес и животно дело во афирмацијата, зачувувањето и развојот на македонската култура, јазик и национален идентитет во Република Србија.
Како претседателка на Здружението на Македонците „Македониум“ од Белград, Зорица Митровиќ одигра клучна улога во градењето на Здружението како современа и активна културна платформа, која покрај организацијата на традиционални манифестации, реализација на литературни, музички и уметнички проекти, активно придонесува за креативниот развој и меѓукултурната соработка помеѓу културните чинители и институции во регионален и меѓународен контекст.
Надвор од институционалното раководство, нејзиниот личен ангажман и визија се одликуваат со доследност, организираност и поширок општествен одѕив, а нејзиното дејствување е пример за постојана посветеност на културното јадро на македонската заедница во дијаспората. Нејзиниот ангажман претставува редок пример на долгорочна, систематска и визионерска работа во полза на македонската заедница, но и на поширокото мултикултурно и мултијазично општество.
На Петре Димовски наградата му се доделува за исклучителното книжевно творештво и животното дело во македонската литература.
Поточно, наградата „Гоцева мисла“ му се доделува на Петре Димовски за неговиот исклучителен и долгорочен придонес во развојот на македонската книжевност, како и за богатото и жанровски разновидно творештво кое остава трајна трага во македонската културна историја.
Тој е автор на повеќе од педесет дела – меѓу кои 21 роман, 17 збирки раскази и 7 драмски и монодрамски дела. Димовски со својот книжевен стил, тематска длабочина и континуирана творечка енергија го збогатува македонскиот книжевен канон. Неговата книжевна продукција е предмет на анализи, студии и обработки, а тој е овенчан со бројни награди и признанија, меѓу кои се: „Стале Попов“, „Ванчо Николески“, „4 Ноември“, „Прозни мајстори“, „Живко Чинго“, „Тренд“, „Вермилион“, „Крсте Чачански“ и други. Воедно, значаен е неговиот културен придонес како основач, уредник и организатор на книжевни иницијативи во Битола и поширокиот регион.
Наградата „Гоцева мисла“ е високо признание што се доделува на личности кои со својот творечки, културен и интелектуален ангажман значајно придонесуваат за афирмацијата на македонската култура, литература и духовни вредности во меѓународни рамки, како и за унапредување на културниот дијалог меѓу народите.
Досега, меѓу добитниците на наградата „Гоцева мисла“ се бројни истакнати автори, преведувачи, уметници и културни работници од различни земји, меѓу кои се: Златко Крамариќ (Хрватска), Олга Панкина (Русија), Даниела Костадиновиќ (Србија), Тања Попова (Бугарија), Звонко Танески (Словачка/Македонија), Волф Ошлис (Германија), Горан Калоѓера (Хрватска), Сабахудин Хаџиалиќ (Босна и Херцеговина), Лилјана Јанаќковиќ (Србија), Ресул Шабани (Македонија), Суат Енѓулу (Турција), Елка Наголова (Бугарија), Ристо Василевски (Србија), Кирил Темков (Македонија), Жан-Патрик Конрад (Франција), Зафир Хаџиманов (Србија), Вања Ангелова (Бугарија) и други истакнати културни фигури од Европа и пошироко.
Култура
Беседата под шифра „Тивериопол“ избрана за најдобра за 2026
Во конкуренција од 17 пристигнати беседи вчера Комисијата за спроведување на конкурсот за избор на најдобра беседа посветена на големиот поет и преродбеник Прличев на тема: „По песната птиците се разликуваат“ едногласно одлучи наградата за најдобра беседа за 2026 година да ја додели на беседата под шифра „Тивериопол“, соопштија од НУ Библиотека „Григор Прличев“ од Охрид, установата покренувач и организатор на Конкурсот кој се организира по четврти пат.
Од Библиотеката очекуваат за брзо да го дознааат и името на добитникот со соодветна потврда на идентитетот и напишаната беседа.
„По песната птиците се разликуваат“ е една од мислите кои Прличев често ја употребувал во своите беседи пред охриѓани.
Со традиционалниот конкурс Библиотеката сака да го поттикне творештвото на младите луѓе да пишуваат креативно и да го збогатат својот израз.
На авторот на најдобрата беседа на почетокот на февруари во рамките на манифестацијата „Прличеви беседи“ ќе му биде доделена парична награда од 9000 денари и признание со ликот на Прличев.
На Конкурсот можеа да се пријават млади автори од 15 до 35 годишна возраст од РС Македонија.
Тричлената Комисија составена од докажани искусни професори по македонски јазик и литература ја оценуваше вкупната уметничка, јазична и естетско – етичка содржина на беседите.

