Култура
Објавени номинациите за „Оскар“
Објавени се номинациите за 97. издание на „Оскарите“, пришто со најмногу номинации се здоби „Емилија Перез“, вкупно 13 на број, вклучувајќи за најдобар филм, најдобар режисер (Жак Одиар), најдобра актерка (Карла Софија Гаскоњ) и најдобра споредна женска улога (Зое Салдана).
Потоа следат „Бруталистот“ и „Злобница“, со по 10 номинации.
Ноќта на Оскарите треба да се одржи во недела, на 2 март, во театарот Долби во Холивуд. Домаќин ќе биде Конан О’Брајан.
Во продолжение, целата листа:
Најдобар филм: Anora, The Brutalist, A Complete Unknown, Conclave, Dune: Part Two, Emilia Pérez, I’m Still Here, Nickel Boys, The Substance, Wicked
Најдобар режисер: Sean Baker, “Anora”, Brady Corbet, “The Brutalist”, James Mangold, “A Complete Unknown”, Jacques Audiard, “Emilia Pérez”, Coralie Fargeat, “The Substance”.
Најдобра актерка: Cynthia Erivo, “Wicked”, Karla Sofia Gascón, “Emilia Pérez”, Mikey Madison, “Anora”, Demi Moore, “The Substance”, Fernanda Torres, “I’m Still Here”
Најдобар актер: Adrian Brody, “The Brutalist”, Timothée Chalamet, “A Complete Unknown”, Colman Domingo, “Sing Sing”, Ralph Fiennes, “Conclave”, Sebastian Stan, “The Apprentice
Најдобра споредна улога на актерка: Monica Barbaro, “A Complete Unknown”, Ariana Grande, “Wicked”, Felicity Jones, “The Brutalist”, Isabella Rossellini, “Conclave”, Zoe Saldaña, “Emilia Pérez”
Најдобар спореден улога на актер: Yura Borisov, “Anora”, Kieran Culkin, “A Real Pain”, Edward Norton, “A Complete Unknown”, Guy Pearce, “The Brutalist”, Jeremy Strong, “The Apprentice”
Најдобро оригинално сценарио:“Anora,” Sean Baker, “The Brutalist,” Brady Corbet & Mona Fastvold, “A Real Pain,” Jesse Eisenberg, “September 5,” Tim Fehlbaum & Moritz Binder, “The Substance,” Coralie Fargeat
Најдобро адаптирано сценарио: “A Complete Unknown,” Jay Cocks & James Mangold, “Conclave,” Peter Straughan, “Emilia Pérez,” Jacques Audiard, Thomas Bidegain & Nicolas Livecchi, “Nickel Boys,” RaMell Ross & Joslyn Barnes, “Sing Sing,” Clint Bentley, Greg Kwedar, Clarence Maclin & John “Divine G” Whitfield
Најдобар меѓународен филм: “I’m Still Here,” Walter Salles (Brazil), “The Girl with the Needle,” Magnus von Horn (Denmark), “Emilia Pérez,” Jacques Audiard (France), “The Seed of the Sacred Fig,” Mohammad Rasoulof (Germany), “Flow,” Miguel Gomes (Latvia)
Најдобар анимиран филм: “Flow” (Janus Films/Sideshow), “Inside Out 2” (Disney/Pixar) “Memoir of a Snail” (IFC Films), “Wallace & Gromit: Vengeance Most Fowl” (Aardman/Netflix), “The Wild Robot” (Dreamworks/Universal)
Најдобар документарен фил: “Black Box Diaries,” Shiori Itō (MTV), “No Other Land,”, Adra/Ballal/Abraham/Szor, “Porcelain War,” Brendan Bellomo & Slava Leontyev (Picturehouse), “Soundtrack for a Cout d’Etat,” Johan Grimonprez (Kino Lorber), “Sugarcane,” Julian Brave NoiseCat & Emily Kassie (Nat Geo)
Најдобра кинематографија: “The Brutalist,” Lol Crawley, “Dune: Part Two,” Greig Fraser, “Emilia Pérez,” Paul Guillaume, “Maria,” Edward Lachman, “Nosferatu,” Jarin Blaschke
Најдобра монтажа: “Anora,” Sean Baker, “The Brutalist,” Dávid Jancsó, “Conclave,” Nick Emerson, “Emilia Pérez,” Juliette Welfling, “Wicked,” Myron Kerstein
Најдобар дизајн за костими: “A Complete Unknown,” Arianne Phillips, “Conclave,” Lisy Christl, “Gladiator II,” Janty Yates, “Nosferatu,” Linda Muir, “Wicked,” Paul Tazewell
Најдобра шминка: “A Different Man”, “Emilia Pérez”, “Nosferatu”, “The Substance”, “Wicked”
Најдобар звук: “A Complete Unknown”, “Dune: Part Two”, “Emilia Pérez”, “Wicked”, “The Wild Robot”
Најдобри визуелни ефекти: “Alien: Romulus”, “Better Man”, “Dune: Part Two”, “Kingdom of the Planet of the Apes”, “Wicked”
Најдобра продукција на дизајн: “The Brutalist,” Judy Becker, “Conclave,” Suzie Davies, “Dune: Part Two,” Patrice Vermette, “Nosferatu,” Craig Lathrop, “Wicked,” Nathan Crowley
Најдобра оригинална песна: “Never Too Late,” “Elton John: Never Too Late” (Elton John & Brandi Carlile), “El Mal,” “Emilia Pérez” (Clement Ducol, Camille & Jacques Audiard), “Mi Camino,” “Emilia Pérez” (Clement Ducol & Camille), “Like a Bird,” “Sing Sing” (Adrian Quesada & Abraham Alexander), “The Journey,” “The Six Triple Eight” (Diane Warren)
Најдобра оригинална музика: “The Brutalist,” Daniel Blumberg, “Conclave,” Volker Bertelmann, “Emilia Pérez,” Clément Ducol & Camille, “Wicked,” John Powell & Stephen Schwartz, “The Wild Robot,” Kris Bowers
Најдобар краток анимиран филм: “Beautiful Men”, “In the Shadow of the Cypress”, “Magic Candies”, “Wander to Wonder”, “Yuck!”
Најдобар краток документарец: “Death by Numbers”, “I Am Ready, Warden”, “Incident”, “Instruments of a Beating Heart”, “The Only Girl in the Orchestra”
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Култура
Младиот кочански рок бенд „Корка“ на 14 декември настапува на меѓународен музички натпревар во Брисел
Кочанскиот рок бенд „Корка“ ќе настапи во финалето на меѓународен музички натпревар во рамките на проектот „Imagine Experience“. Нивниот настап ќе биде на 14 декември, недела, во културниот центар „La Botanique“ во Брисел, Белгија, каде ќе ја делат сцената со други млади бендови од Франција, Белгија, Норвешка, Шведска, Унгарија, Холандија, Велика Британија и Зимбабве. Натпреварот ќе може да се следи во живо онлајн и гледачи од дома ќе можат да гласаат.
„Корка“ првично беа победници на националниот натпревар од „Imagine Macedonia“, кој се одржа на 10 октомври во Младинскиот културен центар, во рамките на фестивалот „Здраво млади“, на кој тие се натпреваруваа со други просперитетни македонски бендови како „Sunneater“, „The Pot“, „Tsar von Time“, „Venom“, „LSD During War“, „Мираж“ и „Големата вода“.
Во изминатата година „Корка“ се покажаа како еден од најважните нови гласови во македонската алтернативна сцена, отсликувајќи го гневот на младите луѓе преку нивниот тврд, емотивен и некомпромитирачки звук. Тие се истакнаа со нивниот самонасловен албум, кој беше издаден во мај оваа година, како и преку низа концерти низ државата и во Србија.
Освен со својата музика, „Корка“ придонесува на културната сцена и преку нивното организирње на настани во Кочани. Членовите од бендот, повеќето од кои сѐ уште во средно училиште, беа движечката сила зад дводневниот хуманитарен фестивал „Расплет“, кој се одржа кај Споменикот на слободата во градот. Фестивалот беше посветен на нивната другарка Сара Алексова, која воедно беше и првата тапанарка на бендот, која го загуби својот живот во пожарот во дискотеката „Пулс“.
Култура
Мултимедијалната изложба „Реминисценции“ на Страхил Петровски на 30 декември во Њујорк
Македонскиот визуелен и мултимедијален уметник, Страхил Петровски, на 30 декември 2025 година ќе ја отвори својата мултимедијална изложба – просторна инсталација со наслов „Реминисценции“ во Македонскиот културен центар во Њујорк, во Галерија МЦ (Gallery MC).
Изложбата ќе биде отворена од 18 до 21 часот, а публиката ќе може да ја посети до 9 јануари 2026 година. Станува збор за најновиот циклус на Петровски, кој опфаќа големоформатни индустриски хартии со димензии до 530 x 83 сантиметри, цртежи во комбинирана техника, како и просторни и мултимедијални елементи кои, како што е наведено во кураторскиот текст, добиваат ново и подлабоко значење во секој изложбен простор.
Кустос на изложбата е историчарката на уметност Сандра Деспотовиќ, која во текстот посочува дека „Реминисценции“ ја означува новата креативна ера во творештвото на Петровски, обележана со апстрактни форми, фрагментација и потрага по значење во современиот свет. Во делата доминираат три бои – белата, црвената и црната – кои, како што се наведува, асоцираат на светлината, земјата и празнината, а визуелниот израз е поврзан со индустриски и прогресивен рок како културна и естетска референца.
Изложбата во Њујорк е дел од серијата самостојни изложби „Реминисценции“, кои Петровски ги реализира во текот на 2025 година во повеќе европски и светски културни центри, меѓу кои Париз, Скопје, Битола и други градови.
Страхил Петровски е роден во 1974 година во Куманово. Дипломирал и магистрирал сликарство на Факултетот за ликовни уметности при Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје. Неговата уметничка практика опфаќа сликарство, инсталација, концептуална уметност, фотографија и видеоуметност, а делата му се застапени во јавни и приватни колекции во земјата и во странство. Петровски е член на ДЛУМ од 1997 година и на ДЛУБ од 2025 година, а од 2024 година работи како советник конзерватор-реставратор во НУ Музеј на македонската борба за самостојност и како вонреден професор по фотографија и мултимедија на Факултетот за арт и дизајн при Европски Универзитет – Скопје.
Култура
Љутков од Охрид: Културата што денес ја негуваме, утре ќе биде јазикот преку кој нашиот регион ќе зборува – со заемна почит, доверба и визија
„Нашето културно наследство, како материјален и нематеријален ресурс, бара внимателно и одговорно управување. Во услови на климатски промени, деградација на просторот и притисок од масовниот туризам, неопходно е да применуваме интегрирани методологии што ги поврзуваат научните знаења, стручните практики и современите технологии. Заштитата на наследството е чин на стратешко планирање, но и чин на одговорност кон идните генерации“, истакна министерот за култура и туризам Зоран Љутков на отворањето на министерската конференција на „Советот на министри за култура од Југоисточна Европа – јакнење на културата во функција на одржливиот развој“ (КОМОКОСЕЕ), што денеска се одржа во Охрид.
Според Љутков, глобалните кризи во последната деценија јасно покажуваат дека културата мора да биде интегрален дел од општествениот развој. Според него, Регионалната стратегија за културна соработка во Југоисточна Европа, усвоена во Охрид 2014 година, постави важни темели за соработка, но денес е потребно тие да се надградат со поефикасни механизми, функционална соработка и засилена доверба меѓу земјите од регионот.
Тој ја нагласи важноста на заштитата на културното наследство, дигиталната трансформација и зголемената улога на локалните заедници, како клучни елементи за развој на современи културни политики. Министерот ја потенцираше и иницијативата за воспоставување Регионален фонд за културна соработка, оценувајќи дека тоа ќе обезбеди поголема стабилност и професионализација на заедничките активности.
„Заедничката иницијатива за воспоставување Регионален фонд за културна соработка може да биде важен институционален чекор кој има потенцијал да обезбеди стабилност, предвидливост и професионализација на регионалните активности. Искрено верувам дека 2026 година и претседавањето на Република Молдавија со Советот на министри за култура се реална можност за негово финално воспоставување, што ќе ја потврди нашата способност, но и зрелост да го претвориме заедничкиот интерес во конкретен механизам. Само на тој начин Комокосе ќе биде релевантна платформа која ќе генерира влијание и ќе трасира остварување на заеднички посакуваните цели“, рече Љутков.
Министерот се заблагодари на партнерите од УНЕСКО, Европската Унија и Советот на Европа, истакнувајќи дека нивната поддршка е признание за потенцијалот на регионот и важен поттик за понатамошна интеграција на заедничките културни политики.
Дводневната конференција во Охрид е во организација на Министерството за култура и туризам, кое е претседавач на „Советот на министри за култура на Југоисточна Европа – јакнење на културата во функција на одржливиот развој“. На собирот во Охрид учествуваат министри за култура, заменици-министри и шефови на делегации од: Молдавија, Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија, Црна Гора, Словенија, Турција, Бугарија, Грција, Романија, како и голем број експерти.
На конференцијата се обрати и директорката на Регионалното биро на УНЕСКО за наука и култура на Европа со седиште во Венеција, Магдалена Ландри, која потенцираше дека Југоисточна Европа е регион со извонредно културно богатство, а нејзината културна разновидност ги одразува вековите креативност и издржливост, како и живиот идентитет на нејзините народи.
„УНЕСКО останува цврст партнер на Комокосе и е целосно посветен на поддршка на неговата мисија за унапредување на културната соработка, добрососедските односи и помирувањето. Особено ја поздравуваме улогата на Република Северна Македонија во заштитата и промоцијата на културното наследство преку националните развојни политики“, рече Ландри.
На конференцијата, со акламација беше усвоена „Охридска декларација 2025“, документ кој ја потврдува заедничката посветеност на земјите од Југоисточна Европа за зајакнување на регионалната културна соработка, одржливиот развој и заштитата на културното наследство.
Следната, 2026 година со Советот на министри за култура на Југоисточна Европа, ќе претседава Република Молдавија.

