Култура
Објавени номинациите за „Оскар“
Објавени се номинациите за 97. издание на „Оскарите“, пришто со најмногу номинации се здоби „Емилија Перез“, вкупно 13 на број, вклучувајќи за најдобар филм, најдобар режисер (Жак Одиар), најдобра актерка (Карла Софија Гаскоњ) и најдобра споредна женска улога (Зое Салдана).
Потоа следат „Бруталистот“ и „Злобница“, со по 10 номинации.
Ноќта на Оскарите треба да се одржи во недела, на 2 март, во театарот Долби во Холивуд. Домаќин ќе биде Конан О’Брајан.
Во продолжение, целата листа:
Најдобар филм: Anora, The Brutalist, A Complete Unknown, Conclave, Dune: Part Two, Emilia Pérez, I’m Still Here, Nickel Boys, The Substance, Wicked
Најдобар режисер: Sean Baker, “Anora”, Brady Corbet, “The Brutalist”, James Mangold, “A Complete Unknown”, Jacques Audiard, “Emilia Pérez”, Coralie Fargeat, “The Substance”.
Најдобра актерка: Cynthia Erivo, “Wicked”, Karla Sofia Gascón, “Emilia Pérez”, Mikey Madison, “Anora”, Demi Moore, “The Substance”, Fernanda Torres, “I’m Still Here”
Најдобар актер: Adrian Brody, “The Brutalist”, Timothée Chalamet, “A Complete Unknown”, Colman Domingo, “Sing Sing”, Ralph Fiennes, “Conclave”, Sebastian Stan, “The Apprentice
Најдобра споредна улога на актерка: Monica Barbaro, “A Complete Unknown”, Ariana Grande, “Wicked”, Felicity Jones, “The Brutalist”, Isabella Rossellini, “Conclave”, Zoe Saldaña, “Emilia Pérez”
Најдобар спореден улога на актер: Yura Borisov, “Anora”, Kieran Culkin, “A Real Pain”, Edward Norton, “A Complete Unknown”, Guy Pearce, “The Brutalist”, Jeremy Strong, “The Apprentice”
Најдобро оригинално сценарио:“Anora,” Sean Baker, “The Brutalist,” Brady Corbet & Mona Fastvold, “A Real Pain,” Jesse Eisenberg, “September 5,” Tim Fehlbaum & Moritz Binder, “The Substance,” Coralie Fargeat
Најдобро адаптирано сценарио: “A Complete Unknown,” Jay Cocks & James Mangold, “Conclave,” Peter Straughan, “Emilia Pérez,” Jacques Audiard, Thomas Bidegain & Nicolas Livecchi, “Nickel Boys,” RaMell Ross & Joslyn Barnes, “Sing Sing,” Clint Bentley, Greg Kwedar, Clarence Maclin & John “Divine G” Whitfield
Најдобар меѓународен филм: “I’m Still Here,” Walter Salles (Brazil), “The Girl with the Needle,” Magnus von Horn (Denmark), “Emilia Pérez,” Jacques Audiard (France), “The Seed of the Sacred Fig,” Mohammad Rasoulof (Germany), “Flow,” Miguel Gomes (Latvia)
Најдобар анимиран филм: “Flow” (Janus Films/Sideshow), “Inside Out 2” (Disney/Pixar) “Memoir of a Snail” (IFC Films), “Wallace & Gromit: Vengeance Most Fowl” (Aardman/Netflix), “The Wild Robot” (Dreamworks/Universal)
Најдобар документарен фил: “Black Box Diaries,” Shiori Itō (MTV), “No Other Land,”, Adra/Ballal/Abraham/Szor, “Porcelain War,” Brendan Bellomo & Slava Leontyev (Picturehouse), “Soundtrack for a Cout d’Etat,” Johan Grimonprez (Kino Lorber), “Sugarcane,” Julian Brave NoiseCat & Emily Kassie (Nat Geo)
Најдобра кинематографија: “The Brutalist,” Lol Crawley, “Dune: Part Two,” Greig Fraser, “Emilia Pérez,” Paul Guillaume, “Maria,” Edward Lachman, “Nosferatu,” Jarin Blaschke
Најдобра монтажа: “Anora,” Sean Baker, “The Brutalist,” Dávid Jancsó, “Conclave,” Nick Emerson, “Emilia Pérez,” Juliette Welfling, “Wicked,” Myron Kerstein
Најдобар дизајн за костими: “A Complete Unknown,” Arianne Phillips, “Conclave,” Lisy Christl, “Gladiator II,” Janty Yates, “Nosferatu,” Linda Muir, “Wicked,” Paul Tazewell
Најдобра шминка: “A Different Man”, “Emilia Pérez”, “Nosferatu”, “The Substance”, “Wicked”
Најдобар звук: “A Complete Unknown”, “Dune: Part Two”, “Emilia Pérez”, “Wicked”, “The Wild Robot”
Најдобри визуелни ефекти: “Alien: Romulus”, “Better Man”, “Dune: Part Two”, “Kingdom of the Planet of the Apes”, “Wicked”
Најдобра продукција на дизајн: “The Brutalist,” Judy Becker, “Conclave,” Suzie Davies, “Dune: Part Two,” Patrice Vermette, “Nosferatu,” Craig Lathrop, “Wicked,” Nathan Crowley
Најдобра оригинална песна: “Never Too Late,” “Elton John: Never Too Late” (Elton John & Brandi Carlile), “El Mal,” “Emilia Pérez” (Clement Ducol, Camille & Jacques Audiard), “Mi Camino,” “Emilia Pérez” (Clement Ducol & Camille), “Like a Bird,” “Sing Sing” (Adrian Quesada & Abraham Alexander), “The Journey,” “The Six Triple Eight” (Diane Warren)
Најдобра оригинална музика: “The Brutalist,” Daniel Blumberg, “Conclave,” Volker Bertelmann, “Emilia Pérez,” Clément Ducol & Camille, “Wicked,” John Powell & Stephen Schwartz, “The Wild Robot,” Kris Bowers
Најдобар краток анимиран филм: “Beautiful Men”, “In the Shadow of the Cypress”, “Magic Candies”, “Wander to Wonder”, “Yuck!”
Најдобар краток документарец: “Death by Numbers”, “I Am Ready, Warden”, “Incident”, “Instruments of a Beating Heart”, “The Only Girl in the Orchestra”
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Култура
Мице Јанкуловски со самостојна изложба во Риека
Во Музејот на град Ријека – Коцкица во тек е самостојната изложба на слики и видеа од Мице Јанкуловски „Коегзистенција – црно и црно“ (23.10. – 3.11.2025).
Освен директорот на Музејот на град Ријак, Младен Урем, на отворањето присуствуваа и зедоа збор Ермина Дурај (раководител на Одборот на директори за работа на окружниот префект и на окружното собрание на Приморско-Горанскиот округ), Корнелија Конеска, куратор на изложбата, а изложбата ја отвори градоначалничката на град Ријека, Ива Ринчиќ.

Директорот на Музејот, Младен Урем, истакна дека оваа изложба е „уникатно културно искуство за жителите на Риека“, бидејќи ги комбинира традицијата и модерноста и ја претставува Македонската уметност „на глобално релевантен начин“.
Кураторот Корнелија Конеска го објасни концептот на изложбата, нагласувајќи дека авторот ги истражува бескрајните можности на црната боја преку монохроматски, минималистички и модуларен принцип, истакнувајќи: „Црната е боја на драмата – драмата на животот“!, а градоначалничката на град Ријека се обрати до зборовите:
„Му благодарам на авторот што не тера на размислување, ни отвора нови хоризонти, кои ни покажуваат дека црното не е така мрачно, туку дека може да биде и нов почеток ако се потсетиме дека ноќта е најтемна пред зората и дека она што денес изгледа темно, утре можеби нема да биде така…“

Посебно значење и шарм на настанот му даде настапот на Друштвото на Македонците во Ријека „Илинден“ кои истовремено ја започнаа традиционалната манифестација Денови на македонската култура во Ријека 2025.
Култура
Убедлив театарски успех – МНТ со „Народен пратеник“ ја освои главната награда на фестивалот „Борини позоришни дани“ во Србија
Главната награда „Борисав Станковиќ“ за најдобра претстава во целина на 45. фестивал „Борини позоришни дани“ во Врање, Србија, беше прогласена претставата „Народен пратеник“, во продукција на Македонскиот народен театар.
Со едногласна одлука, жирито во состав: Наташа Гвозденовиќ, театарска критичарка, Трајче Кацаров, драматург, и Васил Василев, театарски режисер и претседател на жирито, во образложението истакнаа дека претставата „Се издвојува како најдобра, бидејќи е комплексно и вешто режирана и е сместена во автентичен простор што го засилува доживувањето на дејствието“.

„Ова признание е потврда за континуираната посветеност и креативност на целиот ансамбл на МНТ. Горди сме што претставата „Народен пратеник“, во режија на Егон Савин, успеа да ја пренесе универзалноста на Нушиќевата комедија и да ја доближи нашата театарска енергија до публиката во регионот. Победата во Врање, не е само успех на претставата, туку и на целата институција, која постојано вложува во уметнички вредности, професионализам и меѓународна соработка. Ова е поттик да продолжиме со уште поголем ентузијазам и креативна сила.“, изјави по овој повод, директорот на МНТ, Никола Кимовски.
Во конкуренција за наградите годинава учествуваа седум претстави, а фестивалот по третпат имаше меѓународна селекција. Четири претстави беа од Србија, две од Република Српска и една од Македонија.

Ова сценско остварување, на големиот комедиограф Бранислав Нушиќ, во режија на Егон Савин – еден од водечките театарски режисери на Балканот – беше изведено на сцената „Бора Станковиќ“ на 24 октомври.
Во претставата со брилијатна актерска игра настапуваат: Александар Микиќ, Дарја Ризова, Тони Михајловски, Јордан Симонов, Тања Кочовска и Александар Михајловски (глас), како и ансамблот Дејан Стамчевски, Синан Ракип, Скендер Бериша, Зекирија Алим, Мирослав Атанасовски, Мартин Китановски и Хусеин Халили.


Фестивалот „Борини позоришни дани“ годинава се одржа од 21 до 28 октомври, под слоганот „Смеење, тишина, вистина и уште по нешто“.
Веќе четири и пол децении, овој фестивал претставува значаен културен репер на српската и регионалната театарска сцена, промовирајќи висококвалитетни сценски уметности и создавајќи простор за дијалог меѓу различни естетики и културни вредности.
Со учеството и победата на овој престижен фестивал, Македонскиот народен театар уште еднаш ја потврди стратегиската ориентација кон регионална соработка, културна размена и афирмација на македонската театарска уметност пред пошироката меѓународна јавност.
Култура
Објавен романот за млади „Ванда“ на хрватската писателка Силвија Шесто
„Македоника литера“ неодамна го објави романот за млади „Ванда“ на хрватската писателка Силвија Шесто, која е меѓу најчитаните писатели во Хрватска. Преводот од хрватски јазик е на Славчо Пеев.
„Ванда“ е симпатичен и лесно читлив роман, наменет за деца и млади. Заплетот се врти околу едно градско семејство и нивните секојдневни, тривијални проблеми. Во центарот на ова семејство е девојката по име Ванда, која, влегувајќи во пубертет, почнува да го запознава реалниот живот.
На преминот од детска во младешка возраст, Ванда ја открива љубовта, ги доживува своите први разочарувања и сите други проблеми поврзани со заљубувањето. Тоа води до низа компликации, мали недоразбирања и, на крајот, до научена лекција. Ванда ја мачат многу пубертетски проблеми со кои не знае секогаш соодветно да се соочи. Растргната меѓу растењето и половото созревање, од една страна, и детинестата потреба за внимание и грижа, од друга страна, запаѓа во генерациски несогласувања, во несреќна заљубеност и се соочува со сознанието дека светот е многу поразличен од тоа како што го замислувала.
Книгата ги следи личните размисли на сите членови на семејството, освен на најмладиот – помладиот брат на Ванда. Главните ликови се претставени преку нивните лични записи (искази), напишани во форма на дневник, односно – секој лик раскажува дел од приказната од свое гледиште. Овие искази се кратки поглавја напишани во прво лице, преку кои читателот има можност да ја погледне истата ситуација од различни перспективи. Тоа се субјективни искуства на секој учесник во приказната. Преку реакциите на учесниците на настанот, се запознава нивниот лик.
Покрај семејството, читателот ги запознава и пријателите на Ванда, но еден од најважните ликови е домаќинката. Таа е помошничка на семејството во секоја смисла на зборот. Чистењето и готвењето не се нејзини најголеми доблести. Нејзината вистинска улога е да биде емоционална поддршка за членовите на семејството. Таа е доверлива личност, чуварка на тајни, решавач на проблеми, а понекогаш и рамо за плачење. Таа учествува подеднакво во воспитувањето на децата, како и во превоспитувањето на родителите. Како добар дух на семејството, таа помага повеќе со своето присуство и љубезност отколку со чистењето и готвењето. Авантурите на ова до некаде хаотично но симпатично семејство, чии проблеми најчесто ги заплеткува своеглавата, палавата и досетлива Ванда, се лесна забава за сите деца кои штотуку влегуваат во адолесценцијата. Иако зрелоста изгледа многу поинтересна од детството, Ванда сфаќа дека и таа носи свои проблеми. Овие проблеми се дополнително комплицирани од силни чувства, како што се љубовта, болката и желбата за одмазда.
Силвија Шесто (1962, Загреб, Хрватска) е афирмирана хрватска писателка за деца и млади. Дипломирала филозофија и литература и завршила Виша тренерска школа. Објавува проза, поезија и драми. Автор на близу 60 книги за деца и млади и на петнаесетина за возрасни, од кои десет романи. Таа има и богат драмски опус. Изведени се петнаесет радиодрами и неколку драми на театарските сцени.
Нејзините најпознати дела се романите за деца и млади. За деца и млади го објавила романите „Ванда“, „Дебела“, „Кој ја уби Паштетка“, Зезомјанци“, „Па тоа е љубов“, „Леон Наполеон“, како и збирката раскази „Розева сонувачка“, серијалот „Бум Томица“ и др.
Пет нејзини книги за деца и млади, меѓу кои и романот „Ванда“, се задолжителна лектира во основно образование во Хрватска. Таа е меѓу најнаградуваните хрватски писатели.

