Свет
(Видео) Пропалестинските хакери ја презедоа одговорноста за нападот на „Икс“, Маск ја обвини Украина за тоа
За време на интервјуто за Фокс њуз претходно оваа недела, Илон Маск ја обвини Украина за масовниот хакерски напад што пред два дена повеќе пати ја сруши неговата социјална мрежа Икс (поранешен Твитер).
Маск не понуди никакви докази за ваквите обвинувања. Wired го анализираше нападот и тврдењата на Маск и дојде до заклучок дека ова е најмалку веројатното сценарио.
BREAKING: Elon Musk seems to point a finger at people in Ukraine for the X DDOS attack today.
Dark Storm literally just took credit for the attack. They literally told me they did it. They aren’t in Ukraine. pic.twitter.com/ZfEWb7fkYU
— Ed Krassenstein (@EdKrassen) March 10, 2025
Маск тврдеше дека IP-адресите на напаѓачите се поврзани со Украина, но безбедносните експерти предупредуваат дека тоа не докажува ништо конкретно.
„ИП-податоците можат да го покажат географскиот распоред на изворите на сообраќај, што може да помогне во анализата на ботнет инфраструктурата“, изјави за Wired Шон Едвардс, директор за безбедност во компанијата Zayo.
„Но, не можам со сигурност да го идентификувам сторителот или неговата намера“.
Elon Musk said a “massive cyberattack” disrupted X on Monday and pointed to “IP addresses originating in the Ukraine area” as the source of the attack. Security experts say that’s not how it works. https://t.co/nH9GeuUlH4
— WIRED (@WIRED) March 11, 2025
Еден истражувач од позната компанија, кој сакаше да остане анонимен, дури изјави дека Украина не била ниту меѓу првите 20 IP адреси поврзани со нападот.
Во меѓувреме, пропалестинската хакерска група Dark Storm Team ја презеде одговорноста за нападот во објавите на Телеграм, кои подоцна беа избришани.
Покрај тоа, Wired истакнува дека нападот бил многу поедноставен отколку што би се очекувало од една држава. Според безбедносните истражувачи, неколку од главните сервери на Икс не биле заштитени со Cloudflare безбедносните мерки, што им овозможило на напаѓачите полесен пристап.
X (formerly Twitter) was down globally. Hacktivist group Dark Storm claims responsibility, alleging a DDoS attack on the platform. pic.twitter.com/NiwaSx0qmk
— FalconFeeds.io (@FalconFeedsio) March 10, 2025
Едноставно кажано, Икс не бил подготвен за напад, и покрај фактот што DDoS нападите (напади за скратување на услугата) се една од најчестите закани на Интернет. Лошо поставените безбедносни мерки можеа да го направат нападот уште потежок отколку што можеше да биде.
Маск продолжува да сугерира дека државните актери се одговорни, но експертите веруваат дека тоа е малку веројатно.
#DarkStorm DDoS attacks not from Ukraine.
Dark Storm denied their IPs are Ukrainian & demanded Musk provide evidence (which he doesn’t have) & they will provide evidence 2.
DS stated they will deliver on a stronger package on X & other Musk related targets.
Stay tuned for more https://t.co/bgDRAkvhoo pic.twitter.com/3UYb1hq2aO
— 🧡Lulu🌾; (@ItsLulu_7) March 11, 2025
„Постојат два вида сајбер напади – оние кои се дизајнирани да бидат гласни и оние кои се дизајнирани да бидат тивки“, изјави Николас Рис, експерт за сајбер операции, за Асошиетед прес.
„Овој напад беше јасно дизајниран да биде откриен, што речиси сигурно ја елиминира можноста зад него да стојат државни актери“.
Нападот, исто така, не им донесе значајна корист на напаѓачите, што дополнително ја намалува можноста дека станува збор за напреден напад спонзориран од државата.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Свет
Украина го осуди притисокот од Унгарија и Словачка
Министерството за надворешни работи на Украина го осуди и отфрли, како што наведува, притисокот и ултиматумите од владите на Унгарија и Словачка поврзани со снабдувањето со енергија. Од Киев велат дека ваквите потези се провокативни и неодговорни, особено во момент кога Русија извршува масовни напади врз украинската енергетска инфраструктура.
Во соопштението се наведува дека заканите од Будимпешта и Братислава ја загрозуваат енергетската безбедност на целиот регион.
„Во услови кога Москва се обидува да им ги скрати струјата, греењето и гасот на Украинците оваа реторика му помага на агресорот и истовремено им штети на енергетските компании од Унгарија и Словачка“, се вели во соопштението.
Алтернативни начини на снабдување
Украина соопшти дека е во постојан контакт со Европската комисија за последиците од руските напади и дека им доставила информации на Унгарија и Словачка за оштетувањата на нафтоводот Дружба. Работите за стабилизирање на инфраструктурата продолжуваат и покрај постојаната закана од нови ракетни удари.
Киев, исто така, понудил алтернативни начини за снабдување со неруска нафта за Унгарија и Словачка.
„Украина секогаш била, е и ќе остане доверлив енергетски партнер на Европската унија и транзитна земја за енергенси“, се вели во соопштението.
Украина најави дека може да активира Механизам за рано предупредување предвиден со Договорот за асоцијација со ЕУ, поради како што велат, неоснованите закани.
Киев ги повика владите на Унгарија и Словачка на конструктивна соработка, истакнувајќи дека ултиматумите треба да се испраќаат до Кремљ, а не до Украина.
Закани од Словачка и Унгарија
Словачкиот премиер, Роберт Фицо, порача дека ќе ја прекине итната испорака на електрична енергија за Украина ако Киев во рок од два дена не продолжи со испорака на руска нафта кон Словачка. Словачка, заедно со Унгарија, е една од ретките земји на ЕУ што сè уште зависи од руска нафта преку нафтоводот Дружба.
И унгарскиот премиер, Виктор Орбан, се закани дека Унгарија може да ја запре испораката на електрична енергија за Украина ако не се обнови транзитот на нафтата. „Ако тоа го запреме, може да се случат сериозни последици“, рече Орбан.
Прекин на испораката на нафта
Испораката на руска нафта преку нафтоводот Дружба е прекината од 27 јануари, откако според Украина, руски дрон нападнал опрема во западна Украина. Словачка и Унгарија во последните денови ја заострија својата реторика за продолжување на снабдувањето.
Од октомври минатата година, Русија го засилила нападите врз украинскиот енергетски систем, уништувајќи снабдување со струја и топлина. И покрај војната, Украина продолжува да дозволува користење на својот територија за извоз на руска енергија во Европа, иако таа е значително намалена.
Свет
Американски професор по право: Трамп ризикува нови тужби за најновите царини
Американскиот професор по право, Алан Б. Морисон, изјави дека би бил „шокиран“ ако не следуваат нови тужби против Доналд Трамп поради најновите глобални царини што американскиот претседател ги воведе за увоз во САД.
Морисон, професор на Правниот факултет на Универзитетот „Џорџ Вашингтон“, за Sky News изјави дека Трамп „се обидува да направи многу работи што според законот не може“.
„Вчера рече дека ќе воведе давачка од 10 отсто, денес е 15 отсто, утре може да биде 25 отсто“, истакна професорот.
Претходно Трамп порача дека новата глобална царина од 15 отсто за увоз стапува на сила веднаш и дека станува збор за максималната стапка што може да ја наметне според постојното законодавство.
Морисон предупреди дека претседателот има „страшна буџетска нерамнотежа“ и дека би можел да мора да врати околу 150 милијарди долари на увозниците, што би претставувало „голем проблем за него“. Парите се од претходно воведените царини кои Врховниот суд ги прогласил за незаконски, но Трамп инсистира дека нема да бидат вратени.
Професорот објасни дека Трамп можел да воведе нови царини преку други закони кои во одредени околности тоа дозволуваат, со цел да се обиде да надомести дел од загубите од претходните царини.
Свет
Трамп ги зголемува новите царини од 10 на 15%
Американскиот претседател, Доналд Трамп, изјави дека ќе воведе глобални царини од 15%, продолжувајќи да се спротивставува на одлуката на Врховниот суд со која се укинати неговите претходни царини за увоз.
Трамп во петокот изјави дека ќе ги замени царините што ги укина судот со данок од 10% на сите стоки што влегуваат во САД.
Но, сега на „Truth Social“ тој објави дека ова ќе се зголеми на 15%.
Новите царини ќе стапат на сила во вторник, 24 февруари, и можат да останат на сила само околу пет месеци пред администрацијата да мора да побара одобрение од Конгресот.

