Свет
(Видео) Пропалестинските хакери ја презедоа одговорноста за нападот на „Икс“, Маск ја обвини Украина за тоа
За време на интервјуто за Фокс њуз претходно оваа недела, Илон Маск ја обвини Украина за масовниот хакерски напад што пред два дена повеќе пати ја сруши неговата социјална мрежа Икс (поранешен Твитер).
Маск не понуди никакви докази за ваквите обвинувања. Wired го анализираше нападот и тврдењата на Маск и дојде до заклучок дека ова е најмалку веројатното сценарио.
BREAKING: Elon Musk seems to point a finger at people in Ukraine for the X DDOS attack today.
Dark Storm literally just took credit for the attack. They literally told me they did it. They aren’t in Ukraine. pic.twitter.com/ZfEWb7fkYU
— Ed Krassenstein (@EdKrassen) March 10, 2025
Маск тврдеше дека IP-адресите на напаѓачите се поврзани со Украина, но безбедносните експерти предупредуваат дека тоа не докажува ништо конкретно.
„ИП-податоците можат да го покажат географскиот распоред на изворите на сообраќај, што може да помогне во анализата на ботнет инфраструктурата“, изјави за Wired Шон Едвардс, директор за безбедност во компанијата Zayo.
„Но, не можам со сигурност да го идентификувам сторителот или неговата намера“.
Elon Musk said a “massive cyberattack” disrupted X on Monday and pointed to “IP addresses originating in the Ukraine area” as the source of the attack. Security experts say that’s not how it works. https://t.co/nH9GeuUlH4
— WIRED (@WIRED) March 11, 2025
Еден истражувач од позната компанија, кој сакаше да остане анонимен, дури изјави дека Украина не била ниту меѓу првите 20 IP адреси поврзани со нападот.
Во меѓувреме, пропалестинската хакерска група Dark Storm Team ја презеде одговорноста за нападот во објавите на Телеграм, кои подоцна беа избришани.
Покрај тоа, Wired истакнува дека нападот бил многу поедноставен отколку што би се очекувало од една држава. Според безбедносните истражувачи, неколку од главните сервери на Икс не биле заштитени со Cloudflare безбедносните мерки, што им овозможило на напаѓачите полесен пристап.
X (formerly Twitter) was down globally. Hacktivist group Dark Storm claims responsibility, alleging a DDoS attack on the platform. pic.twitter.com/NiwaSx0qmk
— FalconFeeds.io (@FalconFeedsio) March 10, 2025
Едноставно кажано, Икс не бил подготвен за напад, и покрај фактот што DDoS нападите (напади за скратување на услугата) се една од најчестите закани на Интернет. Лошо поставените безбедносни мерки можеа да го направат нападот уште потежок отколку што можеше да биде.
Маск продолжува да сугерира дека државните актери се одговорни, но експертите веруваат дека тоа е малку веројатно.
#DarkStorm DDoS attacks not from Ukraine.
Dark Storm denied their IPs are Ukrainian & demanded Musk provide evidence (which he doesn’t have) & they will provide evidence 2.
DS stated they will deliver on a stronger package on X & other Musk related targets.
Stay tuned for more https://t.co/bgDRAkvhoo pic.twitter.com/3UYb1hq2aO
— 🧡Lulu🌾; (@ItsLulu_7) March 11, 2025
„Постојат два вида сајбер напади – оние кои се дизајнирани да бидат гласни и оние кои се дизајнирани да бидат тивки“, изјави Николас Рис, експерт за сајбер операции, за Асошиетед прес.
„Овој напад беше јасно дизајниран да биде откриен, што речиси сигурно ја елиминира можноста зад него да стојат државни актери“.
Нападот, исто така, не им донесе значајна корист на напаѓачите, што дополнително ја намалува можноста дека станува збор за напреден напад спонзориран од државата.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Свет
Кој е Али Ларијани, човекот што ја презема лидерската функција во Иран?
Иранскиот политички ветеран Али Ларијани во неделата соопшти дека ќе се воспостави привремено раководство откако во воздушен напад беше убиен врховниот водач ајатолах Али Хамнеи, пренесе Ројтерс. Ларијани минатата година повторно се издигна како една од највлијателните фигури во безбедносната структура на Иран.
Тој раководел со широк спектар прашања – од нуклеарните преговори и регионалните односи, до одговорот на властите на внатрешните немири. Во август беше именуван за секретар на Врховниот совет за национална безбедност, функција што ја извршувал и претходно.
Како близок соработник на Хамнеи, Ларијани учествувал во подготовките за индиректни нуклеарни разговори со САД во Оман, а во изминатите месеци повеќепати патувал и во Москва на средби со руското раководство. Тој зазема прагматичен тон за нуклеарното прашање, наведувајќи дека загриженоста на САД може да се реши, но истовремено истакнал дека иранската нуклеарна технологија „не може да се уништи“.
САД во јануари му воведоа санкции, обвинувајќи го дека имал водечка улога во задушувањето на антивладините протести. Американското Министерство за финансии соопшти дека Ларијани повикал на насилен одговор против демонстрантите, додека организациите за човекови права наведуваат дека во пресметките биле убиени илјадници лица.
Ларијани бил претседател на парламентот од 2008 до 2020 година и важи за влијателна фигура која одржува односи со различни фракции во системот. Роден е во 1958 година во Наџаф, во угледно клерикално семејство, а докторирал филозофија во Иран.
Фото: ЕПА
Свет
(Видео) Нереди во Багдад, демонтранти на улиците бесни поради смртта на Хамнеи
Демонстранти во Багдад се обиделе да упаднат во строго чуваната Зелена зона, каде што се наоѓа и американската амбасада, како реакција на убиството на иранскиот врховен водач, пренесува Си-Ен-Ен.
Судири избиле на Мостот 14 Јули, кој води кон Зелената зона. Според снимка до која дошол медиумот, се гледаат блесоци и чад, по што демонстрантите се повлекле.
🇮🇶🇺🇸🇮🇷 – IRAK / ETATS-UNIS / IRAN
🔸Affrontements violents dans la Green Zone à Bagdad en Irak avec des manifestants anti-US. https://t.co/xJwR8wkYMQ pic.twitter.com/qgDiLal9ml
— NEXUS (@nexus_osint) March 1, 2026
Истовремено, протести се одржале и во јужните покраини Ди Кар и Басра, каде што граѓаните марширале и скандирале.
Ирачката влада прогласи тридневна жалост и изрази сочувство до Иран. Владата соопшти дека заедничкиот американско-израелски напад врз Иран бил „очигледен чин на агресија и дело вредно за осуда што ги крши сите хуманитарни и морални норми“.
Македонија
Денес во 18 часот состанок на Советот за безбедност поради случувањата на Блискиот Исток
По извршените консултации претседателката Гордана Сиљановска-Давкова за денеска закажа седница на Советот за безбедност.
Како што соопштија од Кабинетот на претседателката Сиљановска – Давкова, седницата ќе започне во 18:00 часот во Вилата Водно, а на дневен ред ќе биде безбедносната состојба во земјава по најновите случувања на Блискиот Исток.
Советот за безбедност е највисокото советодавно тело во државата, коешто ги разгледува прашањата сврзани со безбедноста и одбраната на Републиката и дава предлози на Собранието и на Владата.
Претседател на Советот за безбедност е претседателката Гордана Сиљановска Давкова.
Членови на Советот за безбедност се: претседателот на Собранието Африм Гаши, претседателот на Владата Христијан Мицкоски, министерот за внатрешни работи Панче Тошковски, министерот за одбрана Владо Мисајловски и Тимчо Муцунски, министер за надворешни работи и надворешна трговија, како и Џевдет Хајредини, Малинка Ристевска Јорданова, и Владо Спиридонов.

