Свет
Конгресменот Крис Марфи: Трамп го упропасти нашиот пуч во Венецуела
Поплаките на Демократската партија од претседателот Доналд Трамп се многубројни, но сепак најновите можеби се најбизарни досега. Еден сенатор тврди дека дрскиот карактер на Трамп упропастил совршен државен удар во американски стил во Венецуела, пренесува РТ.
Да се прашуваше сенаторот Крис Марфи, лидерот на венецуелската опозиција, Хуан Гваидо, сега ќе беше во претседателската палата во Каракас по успешното соборување на претседателот на Венецуела, Николас Мадуро. И покрај поддршката што САД му ја дадоа на Гваидо минатата година, планираниот пуч на младиот политичар беше неуспешен, а Марфи го обвинува Трамп за таа загуба.
Бидејќи Комитетот за надворешни работи во Сенатот во вторникот расправал за дебаклот, Марфи го претставил списокот со жалби против главниот поттикнувач на пучот.
1/ Today, the Senate Foreign Relations Committee holds a hearing on the Trump Administration’s Venezuela policy.
Short story – it’s been a case study in diplomatic malpractice, and I want to tell you the quick story of how Trump’s bungling has empowered a brutal dictator.
— Chris Murphy (@ChrisMurphyCT) August 4, 2020
Прво, Трамп не успеа да ги убеди Русија, Куба и Кина да го напуштат Мадуро. Што се однесува до Русија, Марфи тврди дека претседателот е свиткан околу прстот на Владимир Путин, а во однос на Кина, Марфи го критикувал Трамп зашто им дал приоритет на трговските прашања на САД пред интервенционистичките авантури во странство.
Она што следуваше, рече Марфи, беше комедија од грешки, од агитирање за неуспешно востание минатиот април без обезбедување воена поддршка за Гваидо до назначување отворен ентузијаст за промена на режимот, Елиот Абрамс, за амбасадор во Венецуела, до нејасни закани со војна од поранешниот советник за национална безбедност, Џон Болтон.
Марфи е бесен што Америка под Трамп го загубила природното право да контролира кој управува со Венецуела, посочува новинарот Глен Гринвалд.
America lost the ability to control who governs Venezuela — the natural right of the United States to do — and @ChrisMurphyCT is furious about it. https://t.co/rKcD3GFIW2
— Glenn Greenwald (@ggreenwald) August 4, 2020
Социјалистичкиот коментатор Том Војчик смета дека демократите под Бајден агресивно ќе му дадат приоритет и покомпетентно ќе организираат уште еден државен удар во Венецуела во име на препишување на оставнината на Трамп.
Last thing I’ll say, Democrats will aggressively prioritize and more competently mount another VZ coup under Biden because they believe a successful Venezuelan coup will be, amongst other things, a refutiation of Trump. https://t.co/GVZ28gJnBy
— Tom Wojcik ? (@TomWojcik) August 4, 2020
Она што ја илустрира серијата изјави од Марфи, коментира левичарскиот новинар Бен Нортон, е дека обидот за државен удар во Венецуела бил двопартиски.
„Барем овој прогресивен империјалистички демократ е искрен“, вели Нортон.
Неуспешниот обид на Трамп за промена на режимот во Венецуела го обележа повлекувањето од ветувањето на САД дека нема да се меша во странски конфликти и војни за промена на режимот.
This thread is a masterclass in "humanitarian" liberal interventionism. The problem with Trump's Venezuela policy, argues Murphy, is not that he attempted to overthrow the government, but that his crass diplomatic style squandered a golden opportunity to overthrow the government https://t.co/phO7yiVuO0
— Michael Tracey (@mtracey) August 4, 2020
Во Каракас на власт останува Мадуро, што ги фрустрира Марфи и пратениците од обете страни на политиката, кои мислеа дека имаат златен билет со Гваидо минатата година. Самиот Гваидо, заедно со голем број опозициски политичари, ветија дека ќе ги бојкотираат парламентарните избори во Венецуела во декември тврдејќи дека Мадуро ќе изврши изборна измама за да ја одржи својата партија на власт.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Европа
Русија се обиде да го блокира WhatsApp: промовира апликација во државна сопственост
Американската технолошка компанија Мета соопшти дека руските власти се обиделе да ја блокираат нејзината апликација за пораки WhatsApp во обид да ги принудат корисниците да се префрлат на конкурентска услуга контролирана од владата.
„Руската влада се обиде целосно да го блокира WhatsApp со цел да ги насочи граѓаните кон апликација контролирана од државата“, рече Мета.
„Правиме сè што можеме за да ги одржиме нашите корисници поврзани“, се додава во соопштението.
Фајненшл тајмс претходно објави дека руските власти го отстраниле WhatsApp, кој има околу 100 милиони корисници во Русија, од онлајн регистарот на апликации што ги води Роскомнадзор, државниот регулатор за комуникации.
Овој потег се смета за дел од пошироката стратегија за ограничување на пристапот до платформи што не се директно контролирани од руските безбедносни служби. Рускиот регулатор веќе воведе ограничувања за Telegram претходно оваа недела, објави Франс Прес.
Руските власти вршат притисок за префрлување на MAX, за кој критичарите велат дека овозможува надзор на корисниците, објави Ројтерс.
Европа
Киев повторно цел на голем руски ракетен напад
Украинскиот главен град Киев повторно беше погоден од голем руски ракетен напад рано утрово, при што беа погодени неколку згради, соопштија локалните власти. „Масовниот напад врз главниот град е сè уште во тек“, изјави градоначалникот Виталиј Кличко на платформата Телеграм.
Тој рече дека се погодени згради од двете страни на реката Днепар. Нема непосредни извештаи за жртви, но на местото на настанот се испратени екипи за итна медицинска помош. Тимур Ткаченко, шефот на воената администрација во Киев, потврди најмалку еден удар во источните предградија, додека сведоци на Ројтерс пријавија силни експлозии што одекнуваа низ целиот град.
Југоисточниот град Днепар, исто така, беше погоден, изјави регионалниот гувернер Олександр Ганжа. Неколку приватни домови и автомобили беа оштетени, но немаше непосредни извештаи за жртви. Воздушните напади останаа на сила во Киев и Днепар долго по полноќ.
Регион
Косово доби нова влада, Курти повторно е премиер
Парламентот на Косово ја изгласа новата влада, повторно предводена од премиерот Албин Курти, по повеќе од една година политички ќорсокак во најмладата земја во Европа.
Новата влада на Курти беше потврдена со 66 гласови „за“ во парламентот со 120 места. Неговата партија „Ветевендосје“ (Самоопределување) освои 57 места на декемвриските избори, а тој успеа да добие поддршка од неколку мали партии на етничките малцинства.
Новата влада се соочува со итни задачи за одобрување на буџетот за 2026 година и обезбедување меѓународни заеми и пакети за помош во вредност од стотици милиони евра, пишува Ројтерс.
„Во следните четири години, ќе ги зајакнеме сојузите и ќе инвестираме една милијарда евра во одбрана“, им рече Курти на пратениците пред гласањето.
„Ќе ставиме во употреба фабрика за муниција, ќе ја развиеме воената индустрија на Косово и ќе произведуваме домашни борбени беспилотни летала.“
Земјата со 1,6 милиони луѓе одржа предвремени избори во декември 2025 година по неубедливите резултати во февруари.
Курти кратко беше премиер во 2020 година, сè додека не беше изгласан за разрешување од функцијата. Потоа беше премиер од 2021 до 2025 година, а изминатата година ја помина водејќи привремена влада.
Косовскиот парламент сега мора да избере и нов претседател до 5 март, процес што ќе се покаже како предизвикувачки бидејќи бара двотретинско мнозинство. Без таква поддршка, на Курти ќе му биде потребна поддршката од опозицијата или ќе се соочи со уште едни предвремени избори, објави Ројтерс.

