Свет
„Се слушаат сирени, артилерија, дронови“ – први снимки од воената акција во Нагорно-Карабах

Сирени и звуци на борби се слушаат на видеата објавени на социјалните мрежи откако Азербејџан почна со воена акција во Нагорно-Карабах.
BREAKING:
Large scale fighting has just started in Nagorno-Karabakh.
Artillery and suicide drones are in action by both sides.
It’s possible that another war between Azerbaijan and Armenia is starting in front of our eyes. pic.twitter.com/xXC0Er8fCj
— Visegrád 24 (@visegrad24) September 19, 2023
На видеото од Степанакерт се слушаат звуци од артилериски оган. Друго видео од регионот покажува дека Азербејџан користи беспилотни летала за да ги напаѓа позициите на ерменската воздушна одбрана.
Артилериски оган можеше да се слушне и на периферијата на градот Аскеран.
An air alert has been declared in #Stepanakert/Khankendi (Nagorno-Karabakh)
Localised anti-terrorist measures have been launched in the Karabakh region, the #Azerbaijani Defence Ministry reports. It that Azerbaijani military were shelled by the Armenian Armed Forces and used… pic.twitter.com/1wqz8fvfUP
— NEXTA (@nexta_tv) September 19, 2023
Рубен Вардањан, банкар и милијардер, кој до февруари беше највисок функционер во администрацијата на етничките Ерменци во Карабах, напиша на Х („Твитер“) дека Азербејџан врши голем артилериски напад врз Нагорно-Карабах гаѓајќи ги градовите и цивилите.
Бомбардирањето на блокираниот регион, наречен Арцах од локалните Ерменци, може повторно да ја разгори крвавата војна во 2020 година во која Азербејџан ја врати земјата од локалното ерменско население поради широко распространетите обвинувања за воени злосторства, пишува „Гардијан“.
#Aproximidad pic.twitter.com/758ncSQ7r2 🇦🇿🇦🇲 | URGENTE: Azerbaiyán lanzó un ataque contra grupos separatistas en Nagorno-Karabaj, la zona en disputa con Armenia.
Estamos posiblemente ante el inicio de una nueva guerra. https://t.co/758ncSQ7r2 Fuente: AlertaMundial2
— A-Proximidad (@AProximidad) September 19, 2023
Министерството на Азербејџан соопшти дека оружјето не било употребено против цивилни позиции, но дека нападите очигледно биле извршени во непосредна близина на поголемите градови и населени центри. Азербејџан објави дека ги почнал нападите за да ги истера борците поддржани од Ерменија од регионот.
🇦🇿🇦🇲 رتل للقوات المسلحة الأذربيجانية
باتجاه #شوشي#أذربيجان #Azerbaycan pic.twitter.com/JAgLao9hps
— ريان المصري (@Rian_almasri) September 19, 2023
Претходната војна, која заврши со пораз на де факто државата Арцах, поддржана од ерменската влада, траеше 44 дена и во неа азербејџанските сили го зазедоа историски значајниот град Шуша.
„Вишеград 24“ на 12 септември објави дека Азербејџан ја обвинува Ерменија дека претходниот ден во два наврата употребила артилерија против нивните сили.
„Азербејџанците придвижуваат повеќе системи за тешко вооружување кон границата. Тие ги означија возилата со превртена буква А“, се вели во соопштението.
⚡️BREAKING: The Azerbaijani Defence Ministry announced the beginning of anti-terrorist measures in #Karabakh “to restore constitutional order.” pic.twitter.com/XCpziUiXnn
— KyivPost (@KyivPost) September 19, 2023
BREAKING:
Azerbaijan accuses Armenia of having used artillery against Azeri forces at 2 occasions yesterday.
The Azeris are moving more heavy weapons systems toward the border.
They have marked the vehicles with an upside-down A.pic.twitter.com/ohuB5qozCg
— Visegrád 24 (@visegrad24) September 12, 2023
Нападите следуваа по кризата поради ефективната блокада на коридорот Лахин од страна на азербејџанската влада и активистите, што доведе до акутен недостиг на храна, лекови и други стоки во регионот. Големи делови од Степанакерт, главниот град на ерменската енклава, останаа без вода и струја.
Портпаролката на руското Министерство за надворешни работи, Марија Захарова, ги повика Ерменија и Азербејџан да го запрат крвопролевањето во Нагорно-Карабах и рече дека московските мировни сили во регионот ќе ја продолжат својата мисија.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.

Регион
Жена паднала од девети кат во Косово, починала на лице место

Жена почина вчера откако падна од зграда на улица во Косово.
Ш. Мустафа (46) го загуби животот откако падна од деветтиот кат на зградата.
Веста според тамошните медиуми ја потврдила портпаролката на полицијата во Приштина, Фљора Ахмети.
Таа вели дека информацијата за случајот ја добила околу 16:20 часот.
„Околу 16:20 часот добивме информација дека едно лице (жена) паднало од зграда на улица во Косово и починала. Смртта на жртвата ја потврди медицинскиот тим на лице место“, рече Ахмети.
Полицијата, во координација со државниот обвинител, започна истрага за смртта и ги презема сите потребни истражни мерки за разјаснување на околностите на настанот.
Свет
Кадиров: Го замолив Путин да ме разреши од должноста

Лидерот на Чеченската Република, Рамзан Кадиров, изјави дека побарал од рускиот претседател Владимир Путин да го разреши од должноста, среде шпекулациите дека здравствените проблеми наскоро би можеле да го принудат да се повлече.
Кадиров (48) стана шеф на Чеченија во 2007 година, откако беше назначен на таа позиција од рускиот претседател Владимир Путин. Според „Новаја Газета Европа“, Кадиров се подготвува да му ја предаде власта на својот 17-годишен син Адам. „И јас ги слушнав тие гласини. Тие пишуваат секакви работи“, рече Кадиров како одговор на објавите, објави владиниот портал „Чеченија денес“.
„Напротив, јас лично побарав да бидам ослободен од моите должности. Оној што ќе дојде, ќе има свои иницијативи, своја визија. Се надевам дека моето барање ќе биде прифатено“, додаде тој.
Ова не е прв пат Кадиров да зборува за повлекување. Во 2017 година, во телевизиско интервју, тој рече дека тоа ќе биде негова „животна желба“. „Тогаш беше потребен човек како мене да се бори, да воведе ред“, изјави тој за „Росија 1“ во тоа време, според Ројтерс. „Сега имаме ред и просперитет и време е за промени во Чеченската Република.“
Свет
(Видео) Русија и Украина разменија воени заробеници

Русија и Украина денес разменија 205 воени заробеници, соопшти руското Министерство за одбрана.
Во соопштението се вели дека разменетите руски војници моментално се подложени на психолошка и медицинска евалуација во Белорусија, пред да бидат префрлени во Русија на понатамошен третман и рехабилитација.
Ukraine and Russia have conducted a prisoner exchange involving 410 soldiers — 205 from each side — the latest in a series of swaps resulting from their ongoing war. pic.twitter.com/VThBvhGg65
— Radio Free Europe/Radio Liberty (@RFERL) May 6, 2025
„На 6 мај, како резултат на преговарачкиот процес, 205 руски војници беа вратени од територијата под контрола на режимот во Киев. Во замена, беа предадени 205 воени заробеници од вооружените сили на Украина“, објави министерството. Министерството ги пофали посредничките напори на Обединетите Арапски Емирати во реализацијата на размената и изрази благодарност за хуманитарната поддршка.
Украинскиот претседател Володимир Зеленски го потврди враќањето на украинскиот персонал, истакнувајќи дека групата вклучува припадници на различни гранки на војската, вклучувајќи ги и бранителите на Мариупол.
Зеленски изјави дека ослободените војници биле притворени на повеќе локации низ Русија и им се заблагодари на сите вклучени во преговорите, вклучително и на ОАЕ, за нивната улога како посредници.
Тој ја повтори посветеноста на Киев да обезбеди враќање на сите притворени Украинци. Оваа размена следува по претходната, одржана на 19 април, кога Русија и Украина ја извршија најголемата размена на затвореници од почетокот на конфликтот, ослободувајќи по 246 лица.