Свет
„Се слушаат сирени, артилерија, дронови“ – први снимки од воената акција во Нагорно-Карабах
 
																								
												
												
											Сирени и звуци на борби се слушаат на видеата објавени на социјалните мрежи откако Азербејџан почна со воена акција во Нагорно-Карабах.
BREAKING:
Large scale fighting has just started in Nagorno-Karabakh.
Artillery and suicide drones are in action by both sides.
It’s possible that another war between Azerbaijan and Armenia is starting in front of our eyes. pic.twitter.com/xXC0Er8fCj
— Visegrád 24 (@visegrad24) September 19, 2023
На видеото од Степанакерт се слушаат звуци од артилериски оган. Друго видео од регионот покажува дека Азербејџан користи беспилотни летала за да ги напаѓа позициите на ерменската воздушна одбрана.
Артилериски оган можеше да се слушне и на периферијата на градот Аскеран.
An air alert has been declared in #Stepanakert/Khankendi (Nagorno-Karabakh)
Localised anti-terrorist measures have been launched in the Karabakh region, the #Azerbaijani Defence Ministry reports. It that Azerbaijani military were shelled by the Armenian Armed Forces and used… pic.twitter.com/1wqz8fvfUP
— NEXTA (@nexta_tv) September 19, 2023
Рубен Вардањан, банкар и милијардер, кој до февруари беше највисок функционер во администрацијата на етничките Ерменци во Карабах, напиша на Х („Твитер“) дека Азербејџан врши голем артилериски напад врз Нагорно-Карабах гаѓајќи ги градовите и цивилите.
Бомбардирањето на блокираниот регион, наречен Арцах од локалните Ерменци, може повторно да ја разгори крвавата војна во 2020 година во која Азербејџан ја врати земјата од локалното ерменско население поради широко распространетите обвинувања за воени злосторства, пишува „Гардијан“.
#Aproximidad pic.twitter.com/758ncSQ7r2 🇦🇿🇦🇲 | URGENTE: Azerbaiyán lanzó un ataque contra grupos separatistas en Nagorno-Karabaj, la zona en disputa con Armenia.
Estamos posiblemente ante el inicio de una nueva guerra. https://t.co/758ncSQ7r2 Fuente: AlertaMundial2
— A-Proximidad (@AProximidad) September 19, 2023
Министерството на Азербејџан соопшти дека оружјето не било употребено против цивилни позиции, но дека нападите очигледно биле извршени во непосредна близина на поголемите градови и населени центри. Азербејџан објави дека ги почнал нападите за да ги истера борците поддржани од Ерменија од регионот.
🇦🇿🇦🇲 رتل للقوات المسلحة الأذربيجانية
باتجاه #شوشي#أذربيجان #Azerbaycan pic.twitter.com/JAgLao9hps
— ريان المصري (@Rian_almasri) September 19, 2023
Претходната војна, која заврши со пораз на де факто државата Арцах, поддржана од ерменската влада, траеше 44 дена и во неа азербејџанските сили го зазедоа историски значајниот град Шуша.
„Вишеград 24“ на 12 септември објави дека Азербејџан ја обвинува Ерменија дека претходниот ден во два наврата употребила артилерија против нивните сили.
„Азербејџанците придвижуваат повеќе системи за тешко вооружување кон границата. Тие ги означија возилата со превртена буква А“, се вели во соопштението.
⚡️BREAKING: The Azerbaijani Defence Ministry announced the beginning of anti-terrorist measures in #Karabakh “to restore constitutional order.” pic.twitter.com/XCpziUiXnn
— KyivPost (@KyivPost) September 19, 2023
BREAKING:
Azerbaijan accuses Armenia of having used artillery against Azeri forces at 2 occasions yesterday.
The Azeris are moving more heavy weapons systems toward the border.
They have marked the vehicles with an upside-down A.pic.twitter.com/ohuB5qozCg
— Visegrád 24 (@visegrad24) September 12, 2023
Нападите следуваа по кризата поради ефективната блокада на коридорот Лахин од страна на азербејџанската влада и активистите, што доведе до акутен недостиг на храна, лекови и други стоки во регионот. Големи делови од Степанакерт, главниот град на ерменската енклава, останаа без вода и струја.
Портпаролката на руското Министерство за надворешни работи, Марија Захарова, ги повика Ерменија и Азербејџан да го запрат крвопролевањето во Нагорно-Карабах и рече дека московските мировни сили во регионот ќе ја продолжат својата мисија.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
 
																	
																															Свет
„Парамаунт“ отпушта 1.000 луѓе, а големи намалувања и во „Си-би-ес Њуз“
 
														„Парамаунт“ отпушта околу илјада вработени, а меѓу најпогодените е редакцијата на „Си-би-ес Њуз“, каде што речиси стотина луѓе ги загубија своите работни места. Овие потези се дел од долгорочен план за намалување на трошоците што следеше по спојувањето на „Парамаунт“ со „Скајденс Медиа“, објавува „Гардијан“.
Вработените во „Си-би-ес Њуз“ со месеци се мачат од најавениот бран отпуштања како дел од планот за намалување на трошоците вреден 2 милијарди долари. Еден од нив ги опиша намалувањата како „крвави“, велејќи дека тие биле на сите нивоа и влијаеле на бројни оддели.
Друг загрижен вработен, кој сакаше да остане анонимен, го опиша процесот како „вознемирувачки“. „Се чини дека никој не е безбеден“, додаде тој.
Како дел од намалувањата, мрежата ја затвори својата канцеларија во Јоханесбург и ги откажа стриминг емисиите „CBS Mornings Plus“ и „CBS Evening News Plus“. Програмата во сабота наутро ќе доживее промена на форматот, а одделот за раса и култура е десеткуван, потврди извор запознаен со ситуацијата.
Дејвид Елисон, извршен директор на „Парамаунт Скајденс“, им се обрати на вработените во интерно писмо во среда наутро.
„Во некои области, се справуваме со преклопувањата што се случија низ целата организација“, напиша тој. „Во други, постепено ги отпуштаме работните места што повеќе не се совпаѓаат со нашите променливи приоритети и создаваме нова структура дизајнирана да го зајакне нашиот фокус на раст. На крајот на краиштата, овие чекори се неопходни за да се позиционира ‘Парамаунт’ за долгорочен успех.“
Новоименуваната главна уредничка на мрежата, Бари Вајс, накратко се осврна на отпуштањата на почетокот од состанокот на уредниците, велејќи дека тоа е „исклучително тежок ден“ што претстои.
„Ова е само исклучително тежок ден за толку многу луѓе кои ги дадоа своите животи на оваа компанија во текот на годините и ми е жал и сакам да ги поддржам сите на кој било начин што можам“, рече Вајс, додавајќи дека нејзината „врата е отворена“.
Се очекува ова да биде едно од најголемите отпуштања во поновата историја на „Си-би-ес Њуз“. Последниот значаен бран се случи во мај 2020 година, на почетокот на пандемијата, кога беа отпуштени околу 50 вработени.
фото: принтскрин
Свет
(Видео) Американската војска нападна брод, вели дека превезувал дрога: четворица мртви
 
														Американската војска вчера уби четворица мажи за време на напад врз сомнителен брод за превоз на дрога во источниот Пацифик, изјави американскиот министер за одбрана Пит Хегсет, според Ројтерс.
„Овој брод, како и сите други, според нашите разузнавачки информации, бил вклучен во нелегална трговија со дрога. Патувал по позната рута за трговија со дрога и носел наркотици“, рече Хегсет во објава на Икс.
Earlier today, at the direction of President Trump, the Department of War carried out a lethal kinetic strike on yet another narco-trafficking vessel operated by a Designated Terrorist Organization (DTO) in the Eastern Pacific.
This vessel, like all the others, was known by our… pic.twitter.com/mBOLA5RYQe
— Secretary of War Pete Hegseth (@SecWar) October 29, 2025
Објавата на Хегсет вклучуваше видео клип од 22 секунди од експлодирањето на бродот во нападот на американската војска.
фото: принтскрин
Свет
Трамп ѝ дозволи на Јужна Кореја да изгради нуклеарна подморница
 
														Американскиот претседател Доналд Трамп изјави дека ѝ дал дозвола на Јужна Кореја да изгради подморница на нуклеарен погон, драматичен потег со кој Сеул ќе се приклучи на мал клуб земји што имаат вакви бродови.
Подморницата ќе се гради во бродоградилиште во Филаделфија, каде што јужнокорејските компании ги зголемија своите инвестиции, напиша Трамп на социјалните мрежи.
Американскиот претседател, кој се сретна со јужнокорејскиот претседател Ли Џе-Мјунг и други регионални лидери за време на неговата посета, исто така рече дека Сеул се согласил да купи огромни количини американска нафта и гас.
Трамп и Ли ги финализираа деталите за трговскиот договор на самитот во Јужна Кореја во среда.
Ли, исто така, побара дозвола од САД Јужна Кореја да преработува нуклеарно гориво.
Според договорот меѓу двете земји, на Сеул му е забрането да преработува нуклеарно гориво без согласност на САД.
„Им дадов одобрение да изградат подморница на нуклеарен погон, наместо старомодните и многу помалку агилни подморници на дизел погон што ги имаат сега“, напиша Трамп на својата платформа Truth Social во четврток.
Министерството за индустрија на Јужна Кореја соопшти дека неговите претставници не биле вклучени во деталните дискусии за изградбата на подморницата во Филаделфија.
Иако Јужна Кореја има софистицирана бродоградбена индустрија, Трамп не прецизираше од каде би доаѓала погонската технологија за подморница на нуклеарен погон, која моментално ја поседуваат само неколку земји.
фото: принтскрин


 
									 
																	 
									 
																	 
									 
																	 
									 
																	 
									 
																	 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											 
														 
																											