Регион
Хрватскиот премиер Пленковиќ или грчкиот Мицотакис се можни наследници на Фон дер Лајен
Германскиот весник „Билд“ пишува дека хрватскиот премиер Андреј Пленковиќ е еден од кандидатите за претседател на Европската комисија, најважното извршно тело на Европската унија. „Билд“ се повикува на инсајдери во ЕУ, со оглед на тоа дека се поверојатно е дека Урсула Фон дер Лајен нема да добие поддршка за уште еден мандат на чело на ЕК.
Фон дер Лајен, исто така, си ја загрози нејзината позиција со два неодамнешни случаи кои имаа негативно влијание врз јавноста. Прво, протекоа информации дека европските обвинители започнале истрага за потенцијални кривични дела во врска со преговорите за набавка на вакцина против коронавирус помеѓу Фон дер Лајен и извршниот директор на Фајзер. Тоа се однесуваше на наводна размена на СМС пораки меѓу Фон дер Лајен и шефот на Фајзер, Алберт Бурла, пред најголемиот договор за вакцини на ЕУ во екот на пандемијата на Ковид-19, а аферата брзо беше наречена „Фајзергејт“.
Друг случај е обидот да се назначи нејзиниот партиски колега Маркус Пипер за пратеник на ЕУ за мали и средни претпријатија. Сепак, по бројните критики и притисоци, самиот Пипер се откажа од преземањето на позициите. Билд пишува дека ова е доказ дека Фон дер Лајен има моќни противници, вклучувајќи ги и оние во нејзината сопствена партиска група, европските обични жители.
А за лидерската позиција во Брисел мора да надмине тројна пречка, прво да победи на изборите (350 милиони гласачи со право на глас во 27 земји), потоа да ги убеди шефовите на држави и влади и на крај Европскиот парламент. Едно е јасно, дури и ако конзервативците освојат 180 места на 9 јуни, како што се очекуваше, тие ќе бидат далеку од мнозинство во 720-члениот парламент.
Фон дер Лајен направи неколку отстапки за Зелените и социјалдемократите во 2019 година, а некои десничарски групи, исто така, ја поддржаа. Сепак, малку е веројатно дека тоа ќе се повтори оваа година. Зелените се разочарани од недоволно смелите климатски политики, либералите ги гледаат како главен проблем на големата бирократија, а социјалдемократите се лути што Фон дер Лајен го поддржа Израел во конфликтот во Газа.
Какви се изгледите за сојуз со потребното мнозинство од 376 гласа? Искрено, с**ње…“, изјави за Билд еден анонимен претставник на народот. „Дури и ако парламентарното мнозинство беше на дофат, останува прашањето која би била политичката цена“, вели тој.
Тука се појавува опцијата за помалку поларизирачки и компромитирачки кандидат, бидејќи Фон дер Лајен беше избрана во 2019 година наместо шпицниот кандидат Манфред Вебер.
Инсајдер на Билд од ЕУ вели дека постојат две можни алтернативи. Тоа се грчкиот премиер Киријакос Мицотакис и хрватскиот премиер Андреј Пленковиќ кои, наводно, пројавиле интерес. Се шпекулира и за претседателката на ЕУ-парламентот Роберта Мецола, која нема искуство во владата, но има голема самодоверба и амбиција.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Регион
Хрватска, заедно со Албанија и Косово, ќе одржи заедничка воена вежба
Албанскиот министер за одбрана Пиро Венгу го најави одржувањето на првата трилатерална воена вежба меѓу Албанија, Косово и Хрватска во 2026 година, како дел од неодамна потпишаниот договор за соработка меѓу трите земји.
Венгу објави дека е направен уште еден важен чекор во спроведувањето на трилатералниот договор, истакнувајќи дека началниците на генералштабовите на Албанија, Косово и Хрватска одржаа заеднички состанок со цел понатамошно подобрување на воената соработка.
Според него, фокусот на соработката е на зајакнување на воената координација, поголема интероперабилност и подигнување на оперативната подготвеност на вооружените сили на трите земји. Посебен акцент е ставен на развојот на заеднички вежби и обуки за справување со безбедносните предизвици и хибридните закани.
„Првата трилатерална вежба ќе се одржи во 2026 година, во согласност со Стратешкиот концепт на НАТО и евроатлантските цели“, објави Венгу.
Во Скадар се одржа состанок на началниците на генералштабовите на вооружените сили на Албанија и Хрватска и командантот на Косовските безбедносни сили, а состанокот предизвика реакција од српското Министерство за одбрана, кое го оцени како закана за мирот во регионот, пренесуваат медиумите во соседството.
Српското Министерство за одбрана објави дека остро го осудува трилатералниот состанок, оценувајќи дека продлабочувањето на воената соработка претставува фактор на притисок и безбедносен предизвик за Србија и српскиот народ на Косово, како и закана за мирот и стабилноста во регионот.
Претходно, на 30 јануари во Загреб се одржа состанок на Хрватска, Албанија и Косово на ниво на директори за одбранбена политика и вооружување.
Сите овие состаноци се одржаа по меморандумот за соработка во областа на одбраната и безбедноста што Албанија, Хрватска и Косово го потпишаа на 18 март 2025 година во Тирана.
Регион
Рутe: Внимателно ја следиме ситуацијата на Западен Балкан
Генералниот секретар на НАТО, Марк Руте, денес изјави дека Алијансата внимателно ја следи ситуацијата на Западен Балкан.
Тој го изјави ова на прес-конференција во седиштето на НАТО во Брисел, пред утрешниот состанок на министрите за одбрана на Алијансата, одговарајќи на прашање за тоа како ја гледа моменталната безбедносна состојба на Балканот.
„Сакам да нагласам дека внимателно ја следиме ситуацијата и дека преку КФОР и нашите други активности на Западен Балкан, во Босна и Херцеговина, но и на Косово, сме многу ангажирани и будно го следиме развојот на настаните“, рече Руте, пренесува Танјуг.
Зборувајќи за ситуацијата во Косово, тој изјави дека НАТО сè уште чека одговорност за настаните во Бањска, како и за други настани во текот на 2023 година.
Тој додаде дека НАТО никогаш нема да прифати безбедносен вакуум во Босна и Херцеговина и посочи дека тие внимателно ги следат настаните и таму.
Регион
(Фото) Немири во Албанија: Демонстрантите фрлаа молотови коктели врз полицијата
Албанската полиција уапси 21 лице по вчерашниот протест на опозицијата во Тирана, кој прерасна во насилство пред канцеларијата на премиерот и зградата на парламентот. Меѓу уапсените беа седум малолетници, а демонстрантите фрлаа молотови коктели и пиротехнички средства кон полицијата и владините згради, на што полицајците одговорија со солзавец и водни топови, објави Лајмифундит.

Police officers move away from a fire during an anti-government protest in Tirana, Albania, 10 February 2026. The rally follows a political crisis amid a court deadlock over the suspension of Deputy Prime Minister Belinda Balluku and subsequent moves by Prime Minister Edi Rama to limit the powers of the Special Prosecutor (SPAK), with protesters demanding the government’s resignation. EPA/MALTON DIBRA
Демонстрантите, поддржувачи на опозициската Демократска партија, се собраа вчера попладне на Булеварот на народните херои пред седиштето на владата. Потоа собирот се пресели во парламентот, каде што запаливи предмети, пиротехнички средства и разни тврди предмети беа фрлани кон полицијата и владините згради во текот на целиот протест.

Opposition supporters clash with police officers during an anti-government protest in Tirana, Albania, 10 February 2026. The rally follows a political crisis amid a court deadlock over the suspension of Deputy Prime Minister Belinda Balluku and subsequent moves by Prime Minister Edi Rama to limit the powers of the Special Prosecutor (SPAK), with protesters demanding the government’s resignation. EPA/MALTON DIBRA
Полицијата извести дека во насилството се повредени 16 полицајци. Сите се хоспитализирани и се надвор од животна опасност. Според полицијата, повеќето од уапсените демонстранти претходно биле познати по учество во слични протести. Имињата на 14 возрасни уапсени лица се објавени, додека идентитетот на седум малолетници не е објавен.

Firefighters extinguish a fire outside the Prime Minister’s office during an anti-government protest in Tirana, Albania, 10 February 2026. The rally follows a political crisis amid a court deadlock over the suspension of Deputy Prime Minister Belinda Balluku and subsequent moves by Prime Minister Edi Rama to limit the powers of the Special Prosecutor (SPAK), with protesters demanding the government’s resignation. EPA/MALTON DIBRA
По истрагата спроведена во соработка со обвинителството, полицијата објави дека уапсените се товарат за голем број кривични дела, вклучувајќи напад врз службено лице, нанесување тешки телесни повреди, нарушување на јавниот ред и мир, уништување на имот со пожар, спротивставување на службено лице и кршење на правилата за експлозивни и запаливи материјали.

Opposition supporters use umbrellas to protect themselves from a water cannon during an anti-government protest in Tirana, Albania, 10 February 2026. The rally follows a political crisis amid a court deadlock over the suspension of Deputy Prime Minister Belinda Balluku and subsequent moves by Prime Minister Edi Rama to limit the powers of the Special Prosecutor (SPAK), with protesters demanding the government’s resignation. EPA/MALTON DIBRA

