Економија
Интервју со Кирил Лазаров, претседател на Македонско-бугарската стопанска комора

1. ДАЛИ ВЕТУВАЊАТА НА ПАРТИИТЕ ИМААТ ПОДДРШКА И РАЗБИРАЊЕ ОД СТОПАНСКИТЕ КОМОРИ?
КИРИЛ ЛАЗАРОВ: ОНА ШТО ЈАС МОЖАМ ДА ГО КАЖАМ Е ДЕКА СТОПАНСТВЕНИЦИТЕ СЕ ИЗМОРЕНИ ОД ИЗБОРИ. ПЕРЦЕПЦИЈАТА НА СТРАНСКИТЕ ИНВЕСТИТОРИ, БАРЕМ СО ОНИЕ ШТО ЈАС КОМУНИЦИРАМ ОД ПОЗИЦИЈА НА ПРЕТСЕДАТЕЛ НА МАКЕДОНСКО – БУГАРСКАТА СТОПАНСКА КОМОРА Е ДЕКА ВО НАШАТА ДРЖАВА ИМА МНОГУ ЧЕСТО ПРЕДВРЕМЕНИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ, ТОА Е ЛОШ СИГНАЛ ЗА БИЗНИС ЗАЕДНИЦАТА БИДЕЈЌИ ТАА ОЧЕКУВА СТАБИЛНОСТ И ПРЕДВИДЛИВОСТ НА СРЕДЕН И ДОЛГ РОК, ПОГОТОВО КОГА СЕ НАЈАВУВААТ НЕГАТИВНИТЕ ЕФЕКТИ ПО ЕКОНОМИЈАТА ОД КОРОНА КРИЗАТА. ОНА ШТО Е ВАЖНО И КЛУЧНО Е ДЕКА ОНА ШТО ВЛАДАТА ЌЕ ГО ВЕТИ ИЛИ ПАРТИИТЕ ШТО ГО ПЛАСИРААТ ВО СВОИТЕ ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМИ, НИЕ КАКО СТОПАНСТВЕНИЦИ ТОА ГО АНАЛИЗИРАМЕ И ВРЗ БАЗА НА ТИЕ ВЕТУВАЊА И ПОЛИТИКИ НИЕ ЈА КРОИМЕ НАШАТА СТРАТЕГИЈА И ЧЕКОРИ. ЗАТОА Е ВАЖНО ТОА ШТО ЌЕ СЕ ВЕТИ, ТОА И ДА СЕ РЕАЛИЗИРА ВО НАЈГОЛЕМ ДЕЛ. И, ДА НЕ СЕ ПРЕКИНУВА СО ЧЕСТИ ИЗБОРНИ ЦИКЛУСИ. ЗАТОА ШТО НЕ ПОСТОИ СЕРИОЗЕН ИНВЕСТИТОР КОЈ ЌЕ САКА ДА ИНВЕСТИРА ВО ПОЛИТИЧКО НЕСАТБИЛНО ПОДРАЧЈЕ. А , НАЈВАЖЕН МОМЕНТ БИ БИЛ ПОЛИТИКАТА ВООПШТО ДА НЕ СЕ МЕША ВО БИЗНИС ЗАЕДНИЦАТА, ТУКУ ПОЛИТИКАТА ТРЕБА И МОРА ДА БИДЕ НАШ СТРАТЕШКИ ПАРТНЕР, АКО СЕ ИЗГРАДИ ТАКВА ВРСКА, ТОГАШ ДОВЕРБАТА ВО ИНВЕСТИТОРИТЕ ЌЕ БИДЕ НА НИВО ВО КОЕ НЕМА ДА БИДЕ ВАЖНО КОЈ ЌЕ БИДЕ НА ВЛАСТ. СЕКАКО ДЕКА НИЕ КАКО КОМОРА ИМАМЕ РАЗБИРАЊЕ ЗА ПОЛИТИЧКИТЕ ПРОГРАМИ, СЕКАКО ДЕКА СУГЕРИРАМЕ И ИДНИ ЕКОНОМСКИ ПОЛИТИКИ ВО ДЕЛОТ НА ДАНОЧНАТА И ФИНАНСИСКАТА ПОЛИТИКА, И НИЕ ТОЧНО ЗНАЕМЕ КОЈ СЕ СТАТИСТИЧКИТЕ ПОКАЗАТЕЛИ И ЗНАМЕ ШТО Е НЕРЕАЛНО ВЕТУВАЊЕ И ЗАТОА ЧЕСТО ЗАМОЛУВАМЕ ДА СЕ КРЕИРААТ ПОЛИТИКИ НА ЗДРАВА ЕКОНОМСКА ЛОГИКА И ВО ПАРТНЕРСТВО СО НАС.
2. КАКВИ ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ ИМАМЕ СО БУГАРИЈА, ПОСТОИ ЛИ МОЖНОСТ ДА СЕ ЗГОЛЕМИ ЕКОНОМСКАТА СОРАБОТКА И ИНВЕСТИЦИИ ВО ИДНИНА?
КИРИЛ ЛАЗАРОВ: МНОГУ Е ВАЖНО ЕКОНОМСКИТЕ ОДНОСИ ДА СЕ ТЕМЕЛАТ НА ВАЗАЕМНА ДОВЕРБА, РАЗБИРАЊЕ И КОМУНИКАЦИЈА. ТАА АТМОСФЕРА СЕКАКО ЗАВИСИ И СЕ ГРАДИ НИЗ ПРИЗМА НА ЗАТВОРЕНИ ПОЛИТИЧКИ, ИСТОРИСКИ И БИЛО КАКВИ ДРУГИ ПРАШАЊА. ТОА Е СИГНАЛОТ КОИ ИНВИСТИТОРИТЕ ГО ОЧЕКУВААТ НА КРАЈОТ НА ДЕНОТ. НИКОГАШ НИКОЈ НЕ БИ ИНВИСТИРАЛ АКО ИМА И САМО МАЛКУ АТМОСФЕРА НА БЛОКАДИ, КОНФИЛКТИ, КОРУПЦИЈА И СЛИЧНО. ОНА ШТО ТРЕБА ДА СЕ НАПРАВИ ВО СТРАТЕГИСКА СМИСЛА НА ЗБОРОТ Е ДА СЕ НАЈДЕ НАЧИН КАКО ОВИЕ ПРАШАЊА ДА СЕ ЗАТВОРАТ И ГО ОБРЕМЕНУВААТ ОПШТЕСТВОТО. ЗА ЖАЛ МОЖАМ ДА КОНСТАТИРАМ ДЕКА ПРПУШТИВМЕ ЕДЕН ЗНАЧАЕН ПЕРИОД НА ЕКОНОМСКА СОРАБОТКА СО БУГАРИЈА. МНОГУ НИСКО НИВО ДО СЕГА НА ИНВЕСТИЦИИ ВО ИНФРАСТРУКТУРАТА КОЈА НЕ ПОВРЗУВА СО БУГАРИЈА. ОД НАША ПРЕПСЕКТИВА ТОА Е НАВИСТИНА ШТЕТА, БУГАРИЈА ИМА СИЛНИ ПРИСТАНИШТА И КОНЕЦИИ ПО МОРКИ ПАТ СО РУСИЈА, ТУРЦИЈА И ДРУГИ ЗЕМЈИ ОД ЕУ ЗАРАДИ СТРАТЕГИСКОТО ЗНАЧЕЊЕ НА ЦРНОТО МОРЕ И ТОА БИ БИЛО ФАНТАСТИЧНО АКО МОЖЕ ПРЕКУ СОЛУН ИЛИ ДРАЧ ДА СЕ ПЛАСИРААТ ГОЛЕМИ КОНТИГЕНТИ НА СТОКИ, УСЛУГИ И ПРОИЗВОДИ. ТОА Е ИДНИНАТА, НЕКОИ ДРЖАВИ ИЛЈАДНИЦИ КИЛОМЕТРИ СЕ ОДАЛЕЧЕНИ ОД ТАКА НАРЕЧЕНИТЕ СТРАТЕШКИ ЕКОНОМСКИ КОРИДОРИ И ВЛОЖУВААТ МИЛИЈАРДИ И МИЛЈАРДИ ВО ИНФРАСТРУКТУРА ДА СЕ ПРИКЛУЧАТ, А НИЕ ОДЛЧЕНИ СТОТИЦИ КИЛОМЕТРИ ЕДНО ОД ДРУГИ НЕ УСПЕАВМЕ ДА СЕ ПОВРЗЕМЕ. И, ТОА Е ВАКА ЕДЕН СИГНАЛ ДО ИНВИСТИТОРИТЕ ДЕКА ТУКА НЕ МОЖЕ ДА СЕ ВРТИ КРУПЕН КАПИТАЛ.
3. ШТО Е ОНА ШТО ТРЕБА ВЛАДИТЕ И ДРЖАВИТЕ ДА НАПРАВАТ ЗА ПОГОЛЕМО ЕКОНОМСКО И ИНФРАСТРУКТУРНО ПОВРЗУВАЊЕ?
КИРИЛ ЛАЗАРОВ: ТУКА САКАМ ДА АПОСТРОФИРАМ ЕДЕН ВАЖЕН МОМЕНТ. ВЕДНАШ ШТОМ СТАНАВМЕ ЗЕМЈА ЧЛЕНКА НА НАТО, И ГИ ПОТПИШАВМЕ КАКО ДРЖАВА ДОГОВОРИТЕ ЗА ДОБРОСОСЕДСТВО СО ГРЦИЈА И БУГАРИЈА, ИНВИСТИТОРИТЕ И ВО РЕГИОНОТ И ВО СВЕТОТ ПОЧНАА ДА ЈА МУЛТИПЛИЦИРААТ КОМУНИКАЦИЈАТА СО НАС КАКО СТОПАНСКА КОМОРА. ОНА ШТО ОХРАБРУВА Е ШТО ПОСЛЕДНИВЕ НЕКОЛКУ ГОДИНИ ЕВИДЕНТНО СЕ ИНВЕСТИРА ВО ИНФРАСТРУКТУРА И ЕКСПРЕСНО И ЖЕЛЕЗНИЧКО ПОВРЗУВАЊЕ СО БУГАРИЈА. САКАМ САМО ДА ОБЈАСНАМ НА ПОЧИТУВАНИТЕ ЧИТАТЕЛИ, ИНФРАСТРУКТУРНО ПОВРЗУВАЊЕ СО БУГАРИЈА ДАЛИ ПРЕКУ ЖЕЛЕЗНИЧКИ КОРИДОР ИЛИ АВТОПАТЕН ИЛИ ЕКСПРЕСЕН НЕ Е ПОВРЗУВАЊЕ САМО СО БУГАРИЈА, ТОГАШ СТРАТЕШКИ И МНОГУ БРЗО СЕ ПОВРЗУВАШ СО ЦРНОТО МОРЕ И СИТЕ ДРЖАВИ КОИ ГРАВИТИРААТ ОКОЛУ ЦРНО МОРЕ, НО И СО ТУРЦИЈА, РУСИЈА И ДР. НО, ТАКА ЈА ПОВРЗУВАШ И АЛБАНИЈА , КОСОВО, ЦРНА ГОРА , ПА И ДЕЛОВИ ОД ГРЦИЈА СО МАКЕДОНИЈА, БИДЕЈЌИ ТИЕ САМО ПРЕКУ МАКЕДОНИЈА МОЖАТ ДА СТИГНАТ БРЗО И ЕФИКАСНО АКО СЕ ИМА СООДВЕТНА ИНФРАСТРУКТУТА. ТПОА ЗНАЧИ ЗА НАС МНОГУ ПАРИ, КАПИТАЛ И ДВИЖЕЊЕ. ТУКА САКАМ И ДА ЈА ПЛАСИРАМ МОЖНОСТА ЗА ЕНЕРГЕТСКО ПОВРЗУВАЊЕ НА РЕГИОНОТ СО ПОСТОЕЧКИТЕ ГАСОВОДИ И НАФТОВОДИ СО БУАГРИЈА , РЕСУРСИ КОИ И ТЕ КАКО ПАК ЌЕ ПРАТАТ СИГНАЛИ КОН СЕРИОЗНИ ИГРАЧИ ВО БИЗНИСОТ НИЗ СВЕТОТ АКО ИМААТ ДОСТАПНОСТ ДО ЕФТИНА И ЧИСТА ЕНЕРГИЈА.
4. МОЖЕ ЛИ ДА НИ КАЖЕТЕ НИЗ БРОЈКИ КАКО ОДИ ЕКОНОМСКАТА РАЗМЕНА СО БУГАРИЈА, ИНВЕСТИЦИИ И ТРГОВИЈА?
КИРИЛ ЛАЗАРОВ: ЌЕ ДАДАМ САМО ЕДЕН КРАТОК ВОВЕД, ИМЕНО, ЕКОНОМСКИТЕ РЕЛАЦИИ ПРЕСТАВУВААТ НЕИЦРПЕНИ МОЖНОСТИ И ШАНСИ ЗА НАШИТЕ КОМПАНИИ. СОГЛАСНО ОФИЦИЈАЛНИТЕ ПОДАТОЦИ ОБЈАВЕНИ ОД ДРЖАВНИОТ ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКА, ОБЕМОТ НА ТРГОВСКАТА РАЗМЕНА СО РЕПУБЛИКА БУГАРИЈА ВО ПРВИОТ КВАРТАЛ ЗА 2020 ГОДИНА БЕЛЕЖИ РАСТ ВО ИЗНОС ОД 108,4% СО ИСТИОТ ПЕРИОД ЛАНИ. ВКУПНИОТ ОБЕМ НА ТРГОВСКА РАЗМЕНА Е 9 МИЛИЈАРДИ И 785 ИЛЈАДИ ДЕНАРИ, ДОДЕКА ЗА ИСТИОТ ПЕРИОД ЛАНИ БИЛ 9. 024.882 ДЕНАРИ, А ИЗВОЗОТ БЕЛЕЖИ РАСТ ОД 102,8% СПОРЕДБЕНО СО ПРВИОТ КВАРТАЛ ОД 2019 ГОДИНА, А УВОЗОТ БЕЛЕЖИ РАСТ ОД 113,3% СПОРЕДБЕНО СО ИСТИОТ ПЕРИОД ЛАНИ. И, ЕДЕН МОШНЕ ВАЖЕН ПОДАТОК ВО ОДНОС НА КОРОНА КРИЗАТА, НАЈМАЛ ПАД ИМАМЕ ВО ТРГОВИЈАТА СО БУГАРИЈА ВО ОВИЕ МЕСЕЦИ. ЗАТОА Е ВАЖНО ДА СЕ СОЗДАВА ДОВЕРБА И ВЗАЕМНА СОРАБОТКА НА СЕКОЕ ПОЛЕ, БИДЕЈЌИ НА БИЗНИСОТ САМО ТОА МУ Е ВАЖНО. ОЧЕКУВАМ ВО ПЕРИОДОТ ШТО СЛЕДИ ЕДНА СЕРИОЗНА КОМПОЗИЦИЈА НА ИНВЕСТИЦИИ ОД ПРИЈАТЕЛСКА БУГАРИЈА КОЈА ЌЕ ДАДЕ СЕРИОЗЕН ИНПУТ ВО РАСТОТ НА ВРАБОТУВАЊЕТО И НА РАСТОТ НА БРУТО ДОМАШНИОТ ПРОИЗВОД.
МАКЕДОНСКО-БУГАРСКИТЕ ОДНОСИ ИМААТ НЕИСЦРПНА ЕКОНОМСКА ПРЕСПЕКТИВА
(ПР текст)
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.

Економија
МЗШВ: Во четвртиот квартал од 2025 година ќе биде објавен јавниот повик за претприемачите во прехранбената индустрија

Министерството за земјоделство, шумарство и водостопанство ја информира јавноста дека во четвртиот квартал од оваа година ќе биде објавен Јавниот повик 02/2025 за користење на средства од ИПАРД Програмата 2021-2027, мерка 3 – „Инвестиции во основни средства за преработка и маркетинг на земјоделски и рибни производи”.
Оваа мерка претставува исклучителна можност за македонските претприемачи во прехранбената индустрија да ги унапредат своите капацитети и да станат поконкурентни на домашниот и меѓународниот пазар.
Мерката 3 – „Инвестиции во основни средства за преработка и маркетинг на земјоделски и рибни производи”од ИПАРД Програмата овозможува финансиска поддршка за модернизација на преработувачките капацитети, инвестиции за преработка и маркетинг на земјоделски и рибни производи, како и усогласување со европските стандарди. Преку оваа мерка се поддржува зголемувањето на конкурентноста на земјоделското производство и земјоделско-прехранбениот сектор во целина.
Средствата за оваа мерка се обезбедени преку Инструментот за претпристапна помош за рурален развој на Европската Унија (ИПАРД Програмата за периодот 2021 – 2027 година).
Министерството ги повикува сите заинтересирани да започнат со навремена подготовка на потребната документација и да ги следат официјалните објави на Агенцијата за финансиска поддршка во земјоделството и руралниот развој.
Економија
Издадени првите лиценци за батериски систем за складирање на електрична енергија од обновливи извори

Регулаторната комисија за енергетика, водни услуги и услуги за управување со комунален отпад (РКЕ) ги издаде првите лиценци за батериски систем за складирање на електрична енергија од обновливи извори на компанијата ЕНЕРГО СОЛАР СИСТЕМИ.
Станува збор за два батериски системи со вкупна инсталирана моќност од 2 600 kW, што се инсталирани во склоп на две различни фотонапонски електроцентрали кои се веќе изградени и во функција.
„Издавањето на овие лиценци во кои се вклучени батериски системи за складирање на електрична енергија, всушност го означува почетокот на еден нов инвестициски циклус во енергетиката. Воведувањето на батериите во пракса значи забрзана енергетска транзиција преку создавање на одржлив, ефикасен и еколошки енергетски систем во земјава. Во РКЕ очекуваме голем број сопственици на ФЕЦ да поднесат барање за инсталирање на “сториџи“, но исто така очекуваме интерес да појават и компании кои би биле самостојни оператори на складишта само со батериски системи. Употребата на батериите ќе придонесе за сигурно и доверливо функционирање на системите, а едновремено и за економски посигурен и поефикасен енергетски пазар. Истите можат да даваат услуги на операторот на електропреносниот систем за балансирање на истиот, како и одржување на одредени параметри на мрежата во пропишани граници. Складирањето на енергија во периоди кога има вишок и нејзино користење во периоди кога потребите од електричната енергија се зголемуваат се очекува дека ќе влијае и врз намалување на вкупните трошоци во системот.“ посочи Марко Бислимоски, претседател на РКЕ.
Условите, постапката и потребната документација за добивање на лиценца за складирање на електрична енергија се уредена во Законот за енергетика и Правилникот за лиценци, .
Економија
Владата усвои измени: Се укинува ослободувањето од ДДВ за онлајн пратки во вредност до 22 евра

Со цел зајакнување на домашната економија, поддршка на локалните компании и создавање нови работни места, Владата усвои измени и дополнувања на Законот за данок на додадена вредност, со кои се укинува ослободувањето од ДДВ за онлајн пратки во вредност до 22 евра. Законските измени веќе се во собраниска процедура, а нивното спроведување се очекува да има директни позитивни ефекти врз економијата и работењето на домашните компании.
Со оваа мерка, околу 4 милиони денари месечно, колку што во одредени периоди изнесува прометот кон странските онлајн платформи, ќе се пренасочат кон домашното стопанство. Овие средства ќе придонесат за развој на локалните компании, отворање нови работни места и исплата на повисоки плати на вработените.
Ова претставува значаен чекор во заштита и поддршка на домашната економија, особено во услови на зголемена глобализација и дигитална трговија.
Дополнително, измените ќе помогнат во намалување на сивата економија, имајќи предвид дека досегашниот систем овозможуваше злоупотреби – односно увоз на стоки ослободени од данок кои понатаму се продаваат на домашниот пазар.
Со оваа измена, државата испраќа јасен сигнал на поддршка за домашните компании кои создаваат додадена вредност и вработуваат граѓани во земјата, велат од Министерството за финансии.