Европа
(Видео) Потрагата по крадците во „Лувр“ е во тек: „Ако не бидат фатени за една недела, дијамантите ќе исчезнат засекогаш“
Музејот „Лувр“ во Париз беше принуден да ги затвори вратите вчера по грабежот во кој беа украдени непроценливи кралски скапоцености.
Полицијата почна масовна потера и е во трка со времето за да ги пронајде непроценливите предмети, објавува „Скај њуз“.
Светски познатиот музеј беше затворен откога крадци влегле во галеријата во која се сместени француските крунски скапоцености вчера околу 9.30 часот. Според францускиот министер за внатрешни работи, крадците влегле користејќи корпа со кран, скршиле прозорец и избегале со скапоценостите, за кои францускиот министер рекол дека се „од вистинска вредност на наследство и, се всушност, бесценети“.
They walked into Louvre Museum at 9:30 a.m.
Used a crane. Smashed a window.
Stole the French crown jewels in 4 minutes.
No violence. Just precision.If a world-famous museum can be robbed in broad daylight… what does that say about the guardians of culture? pic.twitter.com/cUn0DX9qnx
— Culture Explorer (@CultureExploreX) October 19, 2025
Кражбата на деценијата
Детективот Артур Бренд го опиша инцидентот како кражба на деценијата додавајќи дека полицијата има само една недела да ги пронајде сторителите пред предметите да исчезнат засекогаш.
„Овие крунски скапоцености се толку познати што, едноставно, не можете да ги продадете“, изјави Бренд за „Скај њуз“. „Единственото нешто што може да го направат е да ги стопат среброто и златото, да ги расклопат дијамантите, да се обидат да ги исечат. Така, веројатно, ќе исчезнат засекогаш“.
„Полицијата има една недела. Ако ги фатат крадците, работите би можеле сè уште да бидат таму. Ако потрае подолго, пленот веројатно е исчезнат и расклопен. Тоа е трка со времето“.

Список на украдени вредни предмети
Француското Министерство за култура објави список од осум украдени предмети, а деветтиот предмет, иако украден, беше пронајден на местото на настанот.
Меѓу украдените накити се тијара и ѓердан од комплетот на кралицата Мари-Амели, смарагдниот ѓердан и обетките на царицата Мари Луиз, тијарата на царицата Евгенија и нејзиниот голем брош за корсет со 2.438 дијаманти.
Професионално извршена кражба
Властите открија детали за грабежот откога музејот, кој привлекува до 30.000 посетители дневно, објави на социјалните мрежи дека се затвора од вонредни причини.
Министерката за култура Рашида Дати рече дека снимката покажува оти крадците „немале намера да нападнат луѓе, тие влегле мирно за четири минути, ги скршиле витрините, го зеле пленот и си заминале“. Таа ги опиша како професионалци и дека не изгледаше насилно.
Министерот за внатрешни работи Лоран Нуњез потврди дека крадците користеле кран-корпа монтирана на камион. Бандата била добро подготвена откога претходно ја извидувала локацијата и го исекла стаклото на прозорецот со аголна брусилка пред да избега со два мотоцикла, веројатно „јамаха ТМАКС“.
Форензичката работа е во тек и се составува детален список на украдените предмети.
По влегувањето во музејот, крадците се упатиле кон галеријата „Аполон“, дом на француските крунски скапоцености. Во оваа раскошна сала се наоѓа и кралската колекција од скапоцени камења, слики и таписерии, како и три историски дијаманти.
Le vol commis au Louvre est une atteinte à un patrimoine que nous chérissons car il est notre Histoire.
Nous retrouverons les œuvres et les auteurs seront traduits en justice. Tout est mis en œuvre, partout, pour y arriver, sous la conduite du parquet de Paris.…
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) October 19, 2025
Францускиот претседател Емануел Макрон напиша на „Икс“: „Ќе ги вратиме делата, а сторителите ќе бидат изведени пред лицето на правдата. Се прави сè, насекаде, за да се постигне ова“.
Историја на грабежите во „Лувр“
Ова не е првпат „Лувр“ да биде цел на крадци. Во 1911 година познатата „Мона Лиза“ беше украдена од нејзината рамка и беше пронајдена дури две години подоцна.
Во 1983 година беа украдени два ренесансни оклопи, кои беа вратени дури во 2021 година, речиси четири децении подоцна.
фото: принтскрин
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Европа
(Видео) Русите се предадоа на украински вооружен робот
Додека руската инвазија на Украина влегува во својата четврта година, далечински управуваните копнени роботи стануваат вообичаена глетка на бојното поле.
Украина стана светски лидер во развојот на беспилотни копнени возила (UGV), за кои војската вели дека ќе ѝ овозможат координирање на роботско војување, а воедно и намалување на човечките жртви, според Фондацијата Џејмстаун, одбранбен тинк-тенк.
Сега, видеото стана вирално на социјалните мрежи, наводно прикажувајќи двајца руски војници како се предаваат на токму таков робот, објавува Futurism.
A ground-based robotic complex captures three Russian soldiers. Zero Ukrainian casualties.
This is how Ukraine fights in 2026.
During a combat mission, Ukraine deployed the Droid TW-7.62 ground robot and forced 3 Russians troops to surrender. — Militarnyi. pic.twitter.com/dEDMpECZoB
— Tymofiy Mylovanov (@Mylovanov) January 28, 2026
Снимки од бојното поле
На видеото се прикажани двајца руски војници како излегуваат од зграда со кренати раце и се предаваат на вооружен робот.
Според украинскиот воен портал Militarnyi, станува збор за извидувачка и ударна копнена единица наречена Droid TW, произведена од украинската одбранбена компанија DevDroid. Дроидот користи вештачка интелигенција за автономно препознавање цели и е вооружен со муниција од 7,62 мм.
Роботот првично е развиен на барање на Првиот медицински баталјон на украинската армија, кој барал начин да ги евакуира ранетите под силен оган, но судејќи според снимките, армијата пронашла друга примена за него.
Европа
Макрон: Руските напади врз цивили се неприфатливи, испраќаме помош во Украина
Францускиот претседател Емануел Макрон вчера ги осуди руските напади врз цивилите и енергетската инфраструктура и најави испраќање генератори во Украина.
„Вчерашниот напад врз патнички воз во регионот Харков е неприфатлив. Франција остро ги осудува руските напади врз цивилите и енергетската инфраструктура. Соочени со итноста, се мобилизираме. По состанокот на Г7+, на кој копретседател е Франција, во Украина ќе бидат испратени генератори за да му се помогне на населението да ја преброди зимата“, рече Макрон на платформата за социјални медиуми Икс.
Неговата изјава следеше по телефонскиот разговор со украинскиот претседател Володимир Зеленски.
J’ai échangé à l’instant avec le Président @ZelenskyyUa.
L’attaque d’hier contre un train de passagers dans la région de Kharkiv est inacceptable.
La France condamne avec la plus grande fermeté les frappes russes contre les civils et contre les infrastructures énergétiques.…
— Emmanuel Macron (@EmmanuelMacron) January 28, 2026
„Ставот на Франција е јасен: ние ќе ја поддржиме Украина колку што е потребно за да се одбрани и да ја победи агресијата предводена од Русија. Украина може да смета и на Франција во рамките на Коалицијата на волните. Ние продолжуваме да работиме на создавање услови за праведен и траен мир што ја гарантира безбедноста на Украина и Европа“, рече Макрон.
Тој додаде дека европските лидери се согласиле целосно да бидат вклучени во дискусиите што ги засегаат во контекст на тековните мировни преговори.
„Франција останува решена да го зголеми притисокот врз Русија сè додека таа избегнува мир. Работиме на нови санкции на европско ниво и ќе продолжиме со нашите напори за нарушување на флотата во сенка“, додаде Макрон.
Европа
Мерц: Влезот на Украина во ЕУ во 2027 година не доаѓа предвид, тоа не е можно
Германскиот канцелар Фридрих Мерц изјави дека пристапувањето на Украина во Европската Унија во блиска иднина не е можно.
„Пристапувањето на 1 јануари 2027 година не доаѓа предвид. Тоа не е можно“, рече Мерц по разговорите со коалициските партнери во Берлин.
Секоја земја што сака да се приклучи на ЕУ прво мора да ги исполни Копенхашките критериуми, процес што обично трае неколку години, истакна канцеларот.
Сепак, тој нагласи дека на Украина ѝ е потребна перспектива што ќе го отвори патот за пристапување на долг рок.
„Можеме постепено да ја доближиме Украина до Европската Унија за време на овој процес“.
„Тоа е секогаш можно, но толку брзо пристапување едноставно не е изводливо“, додаде Мерц.
Украинскиот претседател Володимир Зеленски го повтори барањето на неговата земја за членство во ЕУ уште во 2027 година.
„Пристапувањето на Украина во Европската Унија е една од клучните безбедносни гаранции не само за нас, туку и за цела Европа“, напиша тој на платформата Икс по телефонскиот разговор со австрискиот канцелар Кристијан Штокер.
„Колективната сила на Европа е можна, особено благодарение на безбедносниот, технолошкиот и економскиот придонес на Украина“, истакна Зеленски.

