Свет
Зеленски му постави ултиматум на НАТО
Украинскиот претседател Володимир Зеленски нема да се појави на самитот на НАТО во Литванија во јули, освен ако алијансата не му ги обезбеди на Киев безбедносните гаранции што ги сака, објави во средата „Фајненшл тајмс“ цитирајќи луѓе запознаени со ова прашање.
„Зеленски јасно им стави до знаење на лидерите на НАТО дека нема да присуствува на самитот во Вилнус, без конкретни безбедносни гаранции и функционален план за членство“, пишува весникот.
Украина официјално поднесе барање да се приклучи на алијансата предводена од САД во септември 2022 година тврдејќи дека колективната одбрана што НАТО им ја обезбедува на членките е неопходна за безбедноста на Киев од Русија. Членот 5 од Северноатлантскиот договор предвидува дека вооружен напад врз една членка на НАТО „ќе се смета за напад врз сите нив“.
И покрај тоа што кандидатурата на Украина доби силна поддршка од нордиските и балтичките земји, како и од Полска, францускиот претседател Емануел Макрон во средата сугерира дека на Киев може да му се понуди „нешто помеѓу безбедноста што му се гарантира на Израел и полноправно членство“.
„Фајненшл тајмс“ цитира четворица неименувани функционери во април, кои посочиле дека САД и Германија се против да му понудат на Киев „подлабоки врски“ со алијансата, вклучително и потенцијален функционален план за членство.
„Ќе бараме начини да ги поддржиме евро-атлантските аспирации на Украина, но во моментот непосредните потреби во Киев се практични и затоа треба да бидеме фокусирани на градење на одбранбените и одвраќачки капацитети на земјата“, изјави минатиот месец Дерек Хоган, највисокиот претставник на Стејт департментот одговорен за европските прашања.
Москва го гледа проширувањето на НАТО кон исток како закана за својата национална безбедност и ја наведе политиката на отворени врати на алијансата како причина за воениот конфликт со Украина.
Рускиот заменик-министер за надворешни работи, Михаил Галузин, неодамна изјави дека неутралноста на Украина е еден од условите за траен мир меѓу Украина и Русија.
Генералниот секретар на НАТО, Јенс Столтенберг, утринава излезе со став дека сите сојузници се согласни Украина да стане членка на алијансата и дека Москва нема право на вето за проширување на НАТО.
Ултиматумот кон НАТО не го спречи Зеленски денеска ненајавено да се појави на самитот на Европската политичка заедница во замокот „Мими“, во источна Молдавија, иако не беше на списокот најавени лидери.
Зеленски беше пречекан од претседателката на Молдавија, Маја Санду, која е и домаќин на самитот, но не даде никакви изјави за медиумите.
Отворањето на самитот, на кој ќе присуствуваат 50-ина европски шефови на држави и влади и високи функционери, е планирано во 11 часот по средноевропско време.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Свет
Кинези во Австралија обвинети за шпионажа
Двајца кинески државјани се обвинети за шпионирање на будистичка група во Австралија, по налог на кинеско министерство. Станува збор за 25-годишен маж и 31-годишна жена кои, доколку бидат осудени, се соочуваат со максимална казна од 15 години затвор, пишува DW.
Австралиската федерална полиција вели дека дуото, заедно со друга Кинезинка која беше обвинета минатиот август, тајно собирале информации за будистичката група Гуан Јин Чита во главниот град Канбера. Се верува дека активностите биле извршени по налог на кинеското Министерство за јавна безбедност, главната полициска агенција во земјата.
Групата Гуан Јин Чита се смета за култ од страна на властите во Пекинг. Групата ги опишува своите цели како охрабрување на „луѓето да рецитираат будистички списи, да практикуваат ослободување на животот и да даваат големи завети за да им помогнат на повеќе луѓе“.
Ова е втор пат кинески државјани да бидат обвинети според законите за странско мешање донесени во 2018 година, а уапсената двојка е четвртото и петтото лице обвинето според законот.
Полицијата соопшти дека ја започнала истрагата минатата година по дојава од Австралиската безбедносна разузнавачка организација (ASIO). „Бројни странски режими ги следат, малтретираат и заплашуваат членовите на нашата дијаспора“, рече шефот на ASIO, Мајк Бургес, во соопштение објавено заедно со полицијата.
„Овој вид однесување е целосно неприфатлив и ние нема да го толерираме“, додаде тој, истакнувајќи дека странското мешање е една од најголемите безбедносни грижи на Австралија. „Сложената, предизвикувачка и променлива безбедносна средина станува сè подинамична, разновидна и нарушена“, рече Бургес.
фото/Depositphotos
Регион
(Фото) Немири во Албанија: Демонстрантите фрлаа молотови коктели врз полицијата
Албанската полиција уапси 21 лице по вчерашниот протест на опозицијата во Тирана, кој прерасна во насилство пред канцеларијата на премиерот и зградата на парламентот. Меѓу уапсените беа седум малолетници, а демонстрантите фрлаа молотови коктели и пиротехнички средства кон полицијата и владините згради, на што полицајците одговорија со солзавец и водни топови, објави Лајмифундит.

Police officers move away from a fire during an anti-government protest in Tirana, Albania, 10 February 2026. The rally follows a political crisis amid a court deadlock over the suspension of Deputy Prime Minister Belinda Balluku and subsequent moves by Prime Minister Edi Rama to limit the powers of the Special Prosecutor (SPAK), with protesters demanding the government’s resignation. EPA/MALTON DIBRA
Демонстрантите, поддржувачи на опозициската Демократска партија, се собраа вчера попладне на Булеварот на народните херои пред седиштето на владата. Потоа собирот се пресели во парламентот, каде што запаливи предмети, пиротехнички средства и разни тврди предмети беа фрлани кон полицијата и владините згради во текот на целиот протест.

Opposition supporters clash with police officers during an anti-government protest in Tirana, Albania, 10 February 2026. The rally follows a political crisis amid a court deadlock over the suspension of Deputy Prime Minister Belinda Balluku and subsequent moves by Prime Minister Edi Rama to limit the powers of the Special Prosecutor (SPAK), with protesters demanding the government’s resignation. EPA/MALTON DIBRA
Полицијата извести дека во насилството се повредени 16 полицајци. Сите се хоспитализирани и се надвор од животна опасност. Според полицијата, повеќето од уапсените демонстранти претходно биле познати по учество во слични протести. Имињата на 14 возрасни уапсени лица се објавени, додека идентитетот на седум малолетници не е објавен.

Firefighters extinguish a fire outside the Prime Minister’s office during an anti-government protest in Tirana, Albania, 10 February 2026. The rally follows a political crisis amid a court deadlock over the suspension of Deputy Prime Minister Belinda Balluku and subsequent moves by Prime Minister Edi Rama to limit the powers of the Special Prosecutor (SPAK), with protesters demanding the government’s resignation. EPA/MALTON DIBRA
По истрагата спроведена во соработка со обвинителството, полицијата објави дека уапсените се товарат за голем број кривични дела, вклучувајќи напад врз службено лице, нанесување тешки телесни повреди, нарушување на јавниот ред и мир, уништување на имот со пожар, спротивставување на службено лице и кршење на правилата за експлозивни и запаливи материјали.

Opposition supporters use umbrellas to protect themselves from a water cannon during an anti-government protest in Tirana, Albania, 10 February 2026. The rally follows a political crisis amid a court deadlock over the suspension of Deputy Prime Minister Belinda Balluku and subsequent moves by Prime Minister Edi Rama to limit the powers of the Special Prosecutor (SPAK), with protesters demanding the government’s resignation. EPA/MALTON DIBRA
Европа
Украинците уништуваат руски дронови за неколку секунди со ласери
Украинските инженери развија и успешно тестираа нов ласерски систем за воздушна одбрана познат како Sunray, кој може ефикасно да уништи руски беспилотни летала и чини значително помалку од споредливите западни системи, објавува The Atlantic.
Според новинарот Сајмон Шустер, кој присуствуваше на тестот, системот Sunray наликува на аматерски телескоп опремен со камери и може да се монтира на покривот на обичен пикап. Оружјето работи тивко и не емитува видлива светлина. За време на демонстрацијата, ласерот го запалил дронот за неколку секунди, кој потоа се урна на земја.
Програмерите рекоа дека системот е развиен во текот на околу две години и чинел неколку милиони долари. Очекуваната цена на една единица се проценува на неколку стотици илјади долари. За споредба, ласерскиот систем Helios, развиен од Lockheed Martin за американската морнарица, е произведен според договор вреден 150 милиони американски долари.
Од безбедносни причини, името на компанијата што стои зад развојот не беше откриено. Павло Јелизаров, заменик-командант на украинските воздухопловни сили, ја нагласи потребата од зачувување на скапите западни ракети, кои често се користат за соборување на релативно евтини беспилотни летала.
Споредувајќи ја употребата на западните ракети против руските беспилотни летала, тој рече: „Секако, можете да транспортирате компири во Бентли. Но, тоа веројатно не е најпаметниот начин да се заврши работата.“ „Многу американски компании се водени од парите. За нив, тоа е работа. Тие ја работат и се платени за неа. Кај нас, постои уште една компонента во игра: потребата за преживување. Затоа сме побрзи“, додаде Јелизаров.

