Европа
Европа и сојузниците на Киев бесни поради потегот на Трамп: „Ова е изневерување и предавство“

Американскиот претседател Доналд Трамп најави итен почеток на мировните преговори меѓу Русија и Украина по, како што рече, долгиот и многу продуктивен разговор со рускиот претседател Владимир Путин. Веста за договорот предизвика бурни реакции во меѓународната заедница, а најмногу ги шокира европските сојузници на Украина.
Поранешниот британски министер за надворешни работи, Џејмс Клеверли, остро ја критикува преговарачката стратегија на Трамп. „Почнувањето преговори со однапред одредување од што треба да се откаже едната страна не е знак на сила“, рече претставникот. „Испраќањето порака дека инвазијата вреди не е знак на сила. Светот внимателно набљудува“, додаде тој.
Сенаторот Ричард Блументал остро ја критикува пораката на Хегсет нарекувајќи ја изневерување и предавство на Украина. Блументал, кој ја посети Украина шестпати за време на нејзината борба против Русија, смета дека таквиот став значи напуштање на Украина и поткопување на безбедноста на европските сојузници. Тој ја истакна нескротливата храброст на Украинците велејќи: „Ќе истраат“.
Surrender & betrayal—this SecDef Hegseth message amounts to abandoning Ukraine, & undercutting the security of our European allies. Having made 6 visits to Ukraine during its fight against Putin’s bloody assault, I know Ukrainians’ courage is unquenchable. They will persevere. https://t.co/oHuQ2tWzH6
— Richard Blumenthal (@SenBlumenthal) February 12, 2025
Претставникот Дон Бејкон изрази слична загриженост повикувајќи ги Соединетите Американски Држави јасно да идентификуваат кој ја почнал војната и кој неселективно бомбардира градови. „Треба да имаме јасен морален став – кој ја почна оваа војна, кој неселективно бомбардира градови и кој е нашиот вистински сојузник овде“, рече Бејкон предупредувајќи на опасноста од наградување на агресорот.
Today, President Trump called our enemy, Russia, before calling our ally, Ukraine.
Meanwhile, his Secretary of Defense, ruled out a future for Ukraine in NATO and a restoration of Ukrainian sovereignty over its own lands.
Let’s not mince words about what this represents: a…
— Adam Schiff (@SenAdamSchiff) February 12, 2025
Сенаторот Адам Б. Шиф, демократ од Калифорнија, напиша: „Денес, претседателот Трамп првин го повика нашиот непријател Русија пред да стапи во контакт со нашиот сојузник Украина“.
All we need is peace. A JUST PEACE. Ukraine, Europe and the United States should work on this together. TOGETHER.
— Donald Tusk (@donaldtusk) February 12, 2025
Своето мислење го искажаа и европските лидери. Поранешниот претседател на Европскиот совет, Доналд Туск, објави на платформата „Икс“: „Сè што ни треба е мир. САМО МИР. Украина, Европа и САД мора да работат заедно на ова. ЗАЕДНО“.
Today might go down in history as a dark day for Europe. It now depends on European leaders to finally recognize that we must take our fate into our own hands – right now.
— Marko Mihkelson (@markomihkelson) February 12, 2025
Естонскиот политичар Марко Микелсон предупреди дека денешниот ден може да влезе во историјата како мрачен момент за Европа повикувајќи ги европските лидери да ја разберат важноста од итна акција.
Ukraine’s independence and territorial integrity are unconditional.
Our priority must now be strengthening Ukraine and providing robust security guarantees.
In any negotiation, Europe must have a central role.
Our Weimar+ statement ↓ pic.twitter.com/PfdvQ4UND1
— Kaja Kallas (@kajakallas) February 12, 2025
Во меѓувреме, главниот дипломат на Европската Унија, Каја Калас, повтори дека територијалниот интегритет на Украина е несомнен наведувајќи: „Независноста и територијалниот интегритет на Украина не смее да бидат доведени во прашање“. Таа исто така нагласи дека Европа мора да одигра клучна улога во зајакнувањето на Украина и да обезбеди силни безбедносни гаранции во какви било идни преговори.
Американскиот конгресмен од Охајо, Марси Каптур, ја нарече Украина првата линија на одбрана на слободата во Европа и рече дека Зеленски мора да води какви било преговори во име на својата земја.
Унгарскиот министер за надворешни работи, Петер Сијарто, чија влада предводена од Виктор Орбан е позната по своите блиски врски со Кремљ, имаше попозитивен став за разговорот на Трамп со Путин. „Три години живееме во сенка на војната и три години се надеваме дека ќе заврши“, напиша тој на социјалните мрежи. „Денешниот телефонски разговор меѓу Доналд Трамп и Владимир Путин е голем чекор кон остварување на таа надеж“.
Канадската либерална кандидатка за премиер и долгогодишен набљудувач на руската политика, Кристија Фриланд, истакна дека Отава цврсто стои со Украина. „Поддршката на Украина е во интерес на сите демократии“, рече таа на социјалните мрежи. „Украина мора да стане полноправна членка на НАТО“.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.

Европа
(Видео) Украинците нападнаа фабрика на рускиот хемиски гигант на 1.700 километри од фронтовската линија

Украинските беспилотни летала синоќа ја нападнаа хемиската фабрика „Азот“ во рускиот Пермски регион, на повеќе од 1.700 километри од украинската граница, потврди регионалниот гувернер Дмитриј Махоњин, објави „Киев Индепендент“.
💥Russian “Uralchem Azot” plant in Berezniki, Perm Krai, was hit — around 1,600km from the frontline, one of the longest-range strikes so far. It’s among Russia’s biggest fertilizer producers, making ammonia, urea and ammonium nitrate.
These chemicals also serve in explosives… pic.twitter.com/33hqqUYZzi
— Special Kherson Cat 🐈🇺🇦 (@bayraktar_1love) October 2, 2025
Нападот привремено го запре производството во фабриката, која е меѓу најголемите руски производители на азотни ѓубрива, но е и клучен снабдувач на хемикалии што се користат во земјоделството и експлозиви.
Фабриката „Азот“, која се наоѓа на границата помеѓу европскиот и азискиот дел на Русија, произведува амонијак, уреа, амониум нитрат и други хемиски соединенија. Минатата година, компанијата пријави рекордно производство од повеќе од 2,3 милиони тони производи.
Ukrainian drones reportedly struck the Azot chemical plant in Berezniki, Perm Krai overnight. A short disruption to production was confirmed by local authorities. Explosions were heard near the facility, which stores ammonium nitrate. https://t.co/LXcOQYPwpJ pic.twitter.com/3tBuy6Pq46
— WarTranslated (@wartranslated) October 3, 2025
„Според најновите информации, нападот со непријателски беспилотни летала бил извршен ноќе… Имало краток застој во технолошкиот циклус во ‘Азот’“, изјави гувернерот Махоњин.
„Специјалистите за итни служби продолжуваат да работат на местото на настанот, а формиран е и оперативен штаб“.
фото: принтскрин
Европа
Путин се сретна со Додик

Рускиот претседател Владимир Путин се сретна со Милорад Додик на маргините на 22-от годишен форум на Меѓународниот дебатен клуб Валдај во Сочи. За време на состанокот, Путин ја опиша ситуацијата во Република Српска како сложена.
„Многу ми е драго што повторно се сретнав со вас, овој пат во Дебатниот клуб Валдај во Сочи. Неодамна, на 15 септември, го прославивте Денот на српското единство. Би сакал да ви честитам. Знам дека ситуацијата во вашата земја е исклучително тешка. Дури може да се каже дека е сложена“, рече Путин, додавајќи дека сака да ја чуе оценката на Додик.
Во исто време, рускиот лидер нагласи дека неговиот соговорник прави многу за градењето односи со Русија. Пред оваа средба, Путин зборуваше на форумот на дебатниот клуб, а Додик беше почесен гостин.
Додик беше осуден на една година затвор и шестгодишна забрана за политичка активност од страна на Судот на Босна и Херцеговина, по што Централната изборна комисија му го одзеде мандатот како претседател на РС. Предвремените избори за негов наследник ќе се одржат на 23 ноември.
Европа
Прекинат воздушниот сообраќај на аеродромот во Минхен, забележани се дронови

Воздушниот сообраќај беше прекинат преку ноќ на аеродромот во Минхен поради прелет на дрон, чие потекло се истражува, изјави портпарол на германската полиција за АФП, откако неколку европски земји пријавија воздушни упади што ѝ се припишуваат на Русија.
Според соопштението на аеродромските власти, 17 летови што требало да тргнат од Минхен беа откажани таа вечер, што влијаеше на речиси 3.000 патници. Сè уште не е познато кога летовите ќе бидат обновени.
Петнаесет летови што требаше да слетаат во Минхен беа пренасочени и кон Штутгарт, Нирнберг, Виена или Франкфурт.
Во четврток околу 21:30 часот, неколку лица забележаа дронови во близина на аеродромот, потврди портпаролот на полицијата.
Баварските власти започнаа истрага за да ги идентификуваат дроновите и нивното потекло.
Потоа дроновите повторно беа забележани, овој пат над аеродромската област, што доведе до затворање на обете писти околу 20:30 часот.
И покрај интервенцијата на полициските хеликоптери, „нема достапни информации за видот и бројот на дроновите“ или нивното потекло, изјави портпаролот.
Инцидентот се случил пред последниот викенд од Октоберфест, кој привлекува стотици илјади луѓе во Минхен секој ден.
Фестивалот на пивото во баварскиот град беше затворен половина ден во среда поради закана со бомба.
фото: принтскрин