Европа
Европа и сојузниците на Киев бесни поради потегот на Трамп: „Ова е изневерување и предавство“

Американскиот претседател Доналд Трамп најави итен почеток на мировните преговори меѓу Русија и Украина по, како што рече, долгиот и многу продуктивен разговор со рускиот претседател Владимир Путин. Веста за договорот предизвика бурни реакции во меѓународната заедница, а најмногу ги шокира европските сојузници на Украина.
Поранешниот британски министер за надворешни работи, Џејмс Клеверли, остро ја критикува преговарачката стратегија на Трамп. „Почнувањето преговори со однапред одредување од што треба да се откаже едната страна не е знак на сила“, рече претставникот. „Испраќањето порака дека инвазијата вреди не е знак на сила. Светот внимателно набљудува“, додаде тој.
Сенаторот Ричард Блументал остро ја критикува пораката на Хегсет нарекувајќи ја изневерување и предавство на Украина. Блументал, кој ја посети Украина шестпати за време на нејзината борба против Русија, смета дека таквиот став значи напуштање на Украина и поткопување на безбедноста на европските сојузници. Тој ја истакна нескротливата храброст на Украинците велејќи: „Ќе истраат“.
Surrender & betrayal—this SecDef Hegseth message amounts to abandoning Ukraine, & undercutting the security of our European allies. Having made 6 visits to Ukraine during its fight against Putin’s bloody assault, I know Ukrainians’ courage is unquenchable. They will persevere. https://t.co/oHuQ2tWzH6
— Richard Blumenthal (@SenBlumenthal) February 12, 2025
Претставникот Дон Бејкон изрази слична загриженост повикувајќи ги Соединетите Американски Држави јасно да идентификуваат кој ја почнал војната и кој неселективно бомбардира градови. „Треба да имаме јасен морален став – кој ја почна оваа војна, кој неселективно бомбардира градови и кој е нашиот вистински сојузник овде“, рече Бејкон предупредувајќи на опасноста од наградување на агресорот.
Today, President Trump called our enemy, Russia, before calling our ally, Ukraine.
Meanwhile, his Secretary of Defense, ruled out a future for Ukraine in NATO and a restoration of Ukrainian sovereignty over its own lands.
Let’s not mince words about what this represents: a…
— Adam Schiff (@SenAdamSchiff) February 12, 2025
Сенаторот Адам Б. Шиф, демократ од Калифорнија, напиша: „Денес, претседателот Трамп првин го повика нашиот непријател Русија пред да стапи во контакт со нашиот сојузник Украина“.
All we need is peace. A JUST PEACE. Ukraine, Europe and the United States should work on this together. TOGETHER.
— Donald Tusk (@donaldtusk) February 12, 2025
Своето мислење го искажаа и европските лидери. Поранешниот претседател на Европскиот совет, Доналд Туск, објави на платформата „Икс“: „Сè што ни треба е мир. САМО МИР. Украина, Европа и САД мора да работат заедно на ова. ЗАЕДНО“.
Today might go down in history as a dark day for Europe. It now depends on European leaders to finally recognize that we must take our fate into our own hands – right now.
— Marko Mihkelson (@markomihkelson) February 12, 2025
Естонскиот политичар Марко Микелсон предупреди дека денешниот ден може да влезе во историјата како мрачен момент за Европа повикувајќи ги европските лидери да ја разберат важноста од итна акција.
Ukraine’s independence and territorial integrity are unconditional.
Our priority must now be strengthening Ukraine and providing robust security guarantees.
In any negotiation, Europe must have a central role.
Our Weimar+ statement ↓ pic.twitter.com/PfdvQ4UND1
— Kaja Kallas (@kajakallas) February 12, 2025
Во меѓувреме, главниот дипломат на Европската Унија, Каја Калас, повтори дека територијалниот интегритет на Украина е несомнен наведувајќи: „Независноста и територијалниот интегритет на Украина не смее да бидат доведени во прашање“. Таа исто така нагласи дека Европа мора да одигра клучна улога во зајакнувањето на Украина и да обезбеди силни безбедносни гаранции во какви било идни преговори.
Американскиот конгресмен од Охајо, Марси Каптур, ја нарече Украина првата линија на одбрана на слободата во Европа и рече дека Зеленски мора да води какви било преговори во име на својата земја.
Унгарскиот министер за надворешни работи, Петер Сијарто, чија влада предводена од Виктор Орбан е позната по своите блиски врски со Кремљ, имаше попозитивен став за разговорот на Трамп со Путин. „Три години живееме во сенка на војната и три години се надеваме дека ќе заврши“, напиша тој на социјалните мрежи. „Денешниот телефонски разговор меѓу Доналд Трамп и Владимир Путин е голем чекор кон остварување на таа надеж“.
Канадската либерална кандидатка за премиер и долгогодишен набљудувач на руската политика, Кристија Фриланд, истакна дека Отава цврсто стои со Украина. „Поддршката на Украина е во интерес на сите демократии“, рече таа на социјалните мрежи. „Украина мора да стане полноправна членка на НАТО“.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.

Европа
(Видео) Француската полиција извлече пијан патник од авион: „Тој почна општа тепачка“

Во четвртокот имаше вистински хаос на летот на „Рајанер“ од Борнмут, Англија, до Жирона, Шпанија. Летот мораше да биде пренасочен кон Тулуз откако пијан патник се обиде да ја отвори вратата на авионот, предизвикувајќи општа тепачка.
Според сведоците, инцидентот започнал кога пијан маж почнал да вика „Сакам да си одам“ и се упатил кон излезот за итни случаи. Другите патници веднаш реагирале и се обиделе физички да го совладаат, но тој одговорил со плукање и удирање. Целата ситуација ескалирала во општа тепачка.
„Целиот инцидент бил многу трауматичен. Човекот отишол во тоалет, потоа се обидел да отвори една од вратите за итни случаи. Потоа се обидел со другите. Потоа започнала голема тепачка со мажите кои се обидувале да го оддалечат од вратата“, рекол еден патник.
@thesun Shocking moment drunk man is dragged off plane after trying to open door mid-air and brawling with other passengers. #news #plane #brawl ♬ original sound – The Sun
Некои од патниците рекле дека доживеале напади на паника.
„Почнаа да се тепаат на средина од авионот. Траеше околу 30 минути. Беше ужасно, имаше крв насекаде. Луѓето врескаа и плачеа“, додал друг сведок. Насилниот патник на крајот бил совладан и соборен на подот, а глуждовите му биле врзани со дел од безбедносниот појас.
„Сакаше да оди во тоалет додека полетувавме. Кога го замолија да седне, извика ‘Морам да одам, другар’, но потоа седна. На средина од летот почна да се затетерува и се обиде да ја отвори вратата од авионот. Беше целосно пијан и сакаше да излезе“, опиша трет сведок.
Sécurité aérienne : un vol Ryanair, qui effectuait la liaison entre l’Angleterre et l’Espagne, a été dérouté en urgence vers l’aéroport de Toulouse à cause d’un passager britannique, ivre, qui a tenté d’ouvrir une porte de secours en plein vol, provoquant la panique parmi les… pic.twitter.com/eoxbBmpbtu
— Infos Françaises (@InfosFrancaises) September 6, 2025
„Двајца мажи се обидоа да го смират и да го совладаат, а тој почна да ги удира и да плука по сите. Еден крупен човек го предупреди дека ќе го собори ако продолжи и го турна на земја.“ По слетувањето во Тулуз, човекот беше пречекан на пистата од 13 француски полицајци и беше симнат од авионот. Летот потоа продолжи за Жирона, а авионот слета со околу два часа задоцнување.
фото: принтскрин
Европа
Левицата победи во Норвешка: историски резултат за десничарските популисти

Левицата, предводена од премиерот Јонас Гар Сторе од Лабуристичката партија, ќе остане на власт во Норвешка откако победи на парламентарните избори обележани со подемот на популистичката десница, која го постигна својот најдобар резултат во својата историја.
По изборите фокусирани на локални прашања, но под влијание и на геополитичките турбуленции, со речиси сите преброени гласови, се очекува левичарскиот блок да освои тесно мнозинство од 87 од 169 места во Парламентот.
„Знаевме дека ќе биде тесно и беше. Знаевме дека мора да дадеме се од себе и дадовме се од себе. И го направивме тоа“, им рече Сторе на поддржувачите.
На власт од 2021 година, 65-годишниот премиер освои нов четиригодишен мандат, најверојатно на чело на малцинска влада.
Со речиси 28 проценти од гласовите, неговата Лабуристичка партија ќе мора да ги здружи силите со сите други левичарски партии со кои има бројни несогласувања.
фото: принтскрин
Европа
Над 800 Руси треба да ја напуштат Латвија по наредба на латвиските власти

Миграциските власти во Латвија им наредија на руските граѓани, 841 од нив, да ја напуштат земјата до 13 октомври, во согласност со промените во законот што стапија на сила во 2022 година.
Детали за одлуката беа објавени на латвиската јавна телевизија во недела навечер, повикувајќи се на имиграциските власти.
Промените во законите за имиграција беа направени како одговор на руската инвазија на Украина. Промените направени во законот ги заострија условите за дозволи за престој за Русите.
Русите сочинуваат една четвртина од населението на Латвија од 1,9 милиони луѓе. Латвија дели граница долга 284 километри со Русија.
За да продолжат легално да живеат во Латвија, руските граѓани мора да аплицираат за постојан престој и да докажат дека нивното познавање на латвискиот јазик е доволно за секојдневна употреба.
Исто така, според новите одредби од законот, руските граѓани подлежат на безбедносни проверки.
Законот од 2022 година опфаќаше околу 25.000 лица, од кои околу 16.000 оттогаш добија дозволи за постојан престој, а околу 1.000 добија привремени дозволи за престој.
Оние кои не добиле дозволи мора да ја напуштат земјата до средината на октомври.
Досега, 2.600 лица доброволно ја напуштиле Латвија, а 10 се протерани.
фото: принтскрин