Европа
ЕК ја одложи одлуката за визи за Американците и Канаѓаните

Европската комисија во вторникот го одложи носењето на каква и да е одлука за визниот режимм со САД, Канада и Брунеи,и побара од Советот на ЕУ и од Европскиот парламент да покрена расправа и да заземат став за најсоодветните чекори и за тоа да ја известат ЕК најдоцна до 12-ти јули.
Според уредбата на ЕУ од 2001 година, ЕК е должна да донесе одлука за привремено суспендирање на безвизниот режи, за оние земји кои и натаму бараат вози за државјаните на земјите членки на Европската унија. ЕК треба тоа да го стори во рок од 24 месеци од објавувањето во службениот весник на ЕУ дека таа трета земја бара визи за европските државјани.
Евентуалната таква одлука би стапила на сила доколку во рок од четири месеци Советот на ЕУ и Европскиот парламент не вложат приговор. Советот на ЕУ може да блокира таква одлука со гласање со просто мнозинство.
ЕК кон крајот на април 2014 година доби известување за изостанување на реципроцитетот во случаите на Австралија, Брунеи, Канада, Јапонија и САД. Тие информации се објавени во Службениот весник на Европската унија на 12-ти април 2014 година. Изостанувањето на реципроцитетот во случаите на Австралија и на Јапонија во меѓувреме е решено, што значи дека двете држава сега на сите државјани од ЕУ им овозможуваат патување без визи.
Канада во моментов применува визи за државјаните на Бугарија и на Романија, САД за државјаните на Бугарија, Кипар, Полска, Романија и на Хрватска. Брунеи, пак, го применуваат визниот режим и натаму само за Хрватска.
Според механизмот за визен реципроцитет кој го воведоа Европскиот парламент и Советот на ЕУ, доколку трета земја не го укине визниот режи во рок од 24 месеци по известувањето за изостанувањето на реципроцитетот. Комисијата мора да ја провери состојбата и да предложи привремено укинување на визите за државјаните на односните трети земји за период од 12 месеци.
ЕК во вторникот одржа политичка расправа за ова прашање, но не предложи во воведување привремено воведување визи за американските и канадските државјани, туку ги повика ЕП и Советот на ЕУ итно да покренат расправа и да заземат став за најсоодветните идни чекори врз основа на процената на ЕК, како и да ја известат Комисијата за своите ставови најдоцна до 12-ти јули 2016 година.
ЕК во соопштението истакнува дека и самата ЕУ уредба од Комисијата бара да „ги земе предвид политичките, економските и административните последици од запирањето на укинувањето на визите за надворешните односи на ЕУ и за државните членки“.
ЕК додава дека, покрај тоа, во време на носењето на ревидираниот механизам, 21 држава членка потврдиле во изјава дека „пред каков и да е предлог или одлука, релевантните институции на ЕУ се обврзани опширно да ги преиспитаат и ги да земат предвид сите можни неповолни политички последици кои би можеле да се појават по таквите предлози или одлуки“.
ЕК, исто така, проценува дека не постои голема веројатност дека државите членки би можеле да обработат поголем број барања за визи во согласност со Законикот за визи во рок од 90 дена по стапувањето на сила на таквата одлука за барање за виза.
„Уште повеќе, тие барања за визи би можеле да доведат до намалување на бројот на патниците од Канада и САД (како и од Брунеи). Запирањето веројатно би можело да има значителни економски последици, особено за воздухопловната индустрија и да имаат значителен ефект на надворешните однос на ЕУ са двата стратешки партнера“, се наведува во соопштението на Европската комисија./крај/мф/сн
Извор: Макфакс
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.

Европа
(Видео) Клучната руска воздухопловна база во пламен, Украинците го извршија најжестокиот напад од почетокот на војната

Руските градови Саратов и Енгелс синоќа беа цел на најтешкиот напад со беспилотни летала врз регионот Саратов од почетокот на војната, изјави гувернерот Роман Бусаргин, додавајќи дека на аеродромот избувнал пожар.
Руските канали на Телеграм објавија дека најпрво бил прогласен воздушен напад, по што следеле серија експлозии. Според каналот MASH, околу 4 часот по локално време се слушнале најмалку четири експлозии.
Russian Telegram channels report the largest drone attack on Russian Engels and Saratov, according to the local governor.
It is reported that evacuation was announced in the area of the local airfield (it hosts Russian strategic bombers that attack Ukraine). pic.twitter.com/SyqnzQQ4tH
— Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) March 20, 2025
Градовите Енгелс и Саратов се наоѓаат во близина на воената воздухопловна база Енгелс-2, од која често полетуваат стратешки бомбардери за да извршат воздушни напади врз Украина. Независниот информативен канал Астра објави дека има експлозии во близина на воздухопловната база.
Russian Telegram channels report this morning that Engels-2 airbase—home to Russia’s Tu-95 and Tu-160 strategic bombers, which regularly launch missile attacks onto the people of Ukraine—is now facing serious difficulties. pic.twitter.com/6uijALSmNq
— SPRAVDI — Stratcom Centre (@StratcomCentre) March 20, 2025
Според гувернерот Бусаргин, во тек е евакуација на жителите кои живеат во близина на аеродромот. Телеграм каналот Shot објави дека пожар избувнал и во реонот на складиште за нафта во Енгелс. Руските власти не коментираат за можните штети на нафтената инфраструктура.
💥 Ukrainian Armed Forces' overnight attack on Russia's Engels
The smoke in the footage is a consequence of the attack on the military airfield. Locals claim that military ammunition depots are located there.
However, there is no official confirmation yet that the airfield was… pic.twitter.com/qWoXnP5ZpT
— NEXTA (@nexta_tv) March 20, 2025
Руската воздушна одбрана соборила 132 украински беспилотни летала во текот на ноќта, од кои 54 над Саратовската област, 40 над Воронежската област, 22 над Белгородската област и други над Ростов, Курск и Липецк, како и над окупираниот Крим, тврди руското Министерство за одбрана.
Украинската војска не ги коментираше овие тврдења, кои не можеа да бидат независно потврдени.
Европа
(Видео) Застрашувачки руски напад врз град со 200.000 жители, горат згради, има повредени

Русија го изврши својот „најголем напад во последните години“ врз Кропивницки во регионот Кировоград во ноќта на 20 март, при што беа ранети осум лица, меѓу кои и едно дете, изјави регионалниот гувернер Андриј Рајкович, пренесува Киев Индепендент.
„Над 20 руски дронови беа лансирани во градот во текот на ноќта, напаѓајќи куќи и станбени згради“, рече Рајкович.
Kropyvnytskyi is on fire. Around 30 explosions have been heard in the city.
So, as promised, no more strikes on the energy system. But no one said anything about residential areas, right? pic.twitter.com/Ir0sU17CR1
— Saint Javelin (@saintjavelin) March 19, 2025
По нападот на вкупно три лица им била потребна хоспитализација, а еден од повредените, кој е во критична состојба, се здобил со површни изгореници на 90 отсто од телото.
Kropyvnytskyi is a city I am fond of. I had a very good time there with my sister years ago, walking about, eating varenyky with cherries and enjoying the tulip festival.
This night russians bombed the fuck out of it with Shahed drones. More than 30 explosions. Civilian areas… pic.twitter.com/Xg5LNOxSrR— Anastasiya Paraskevova (@UkrainianAna) March 20, 2025
Нема дополнителни информации за степенот на повредите на преостанатите жртви.
Украинската железничка управа соопшти дека железничката инфраструктура била оштетена како резултат на нападот.
Kropyvnytskyi 🇺🇦 hit with massive Russian air strikes
Kropyvntskyi, unfortunately, does not have Patriot, SAMP-T NASAMS, or IRIS-T systems, as not enough were provided by the West
Russia’s ceasefire on infrastructure strikes is not happening. They are not acting in “good faith” pic.twitter.com/PiYUsQgWPU
— Ukraine Battle Map (@ukraine_map) March 19, 2025
Кропивницки, со население од околу 220.000, е административен центар на Кировоградската област во централна Украина.
Европа
Зеленски до Трамп: Берлинскиот ѕид не е опција

Украинскиот претседател Володимир Зеленски смета дека „прашањето за територијата ќе биде најтешкото“ прашање во преговорите за прекин на огнот.
„Прашањето за територија ќе биде најтешко. го чувствувам. Тоа ќе биде предизвик за сите нас. И ќе ја заштитиме Украина колку што е можно, но ќе ни биде многу тешко“, рече тој.
„…има територии, има градови и населби пресечени со оваа или онаа линија. И ако ги повлечете овие линии на некои места, едноставно ќе ги оставите градовите или градовите без живот. Никој нема да се врати во половина град… и ако тоа се случи со големите градови, тогаш тоа ќе биде Берлин“, нагласи Зеленски.
„Искрено му кажав на претседателот Трамп: Дали го сакаме Берлин? Дали сакаме многу такви градови? Мислам дека разбравме дека тоа не е опција. Берлинскиот ѕид не е опција, затоа ќе се обидеме да го решиме ова прашање“, додаде тој.