Свет
Објавени сателитски снимки од Бејрут пред и по експлозијата

Руската вселенска агенција „Роскосмос“ објави сателитски фотографии од пристаништето во Бејрут пред и по вчерашната експлозија. Покрај нив, фотографии објави и една израелска и една француска компанија.
Последствия взрыва в порту Бейрута 4 августа 2020 года. Фотография с российского спутника дистанционного зондирования Земли «Канопус-В» pic.twitter.com/JW5A6J4fy0
— РОСКОСМОС (@roscosmos) August 5, 2020
Првата фотографија е од 4 ноември 2019 година, на неа се гледаaт голем број магацини, хангари и други објекти во близина на водата. Другата фотографија е направена денеска и на неа видливи се само контурите на предметите во пристаништето.
Before/After satellite image over Beirut, #Lebanon ?? taken by Pléiades satellites?
Before: 25 Jan. 2020
After: 5 Aug. 2020
Copyright @Cnes/@AirbusSpace pic.twitter.com/YdgJ8UY2PF— Airbus Space (@AirbusSpace) August 5, 2020
Фотографиите ги направил рускиот сателит „Канопсус-В“, пренесе „Спутник“.
#Lebanon: #ISI #satellite image from #today reveals the severe damages caused by the explosion in #Beirut port.#BeirutExplosion #beirut_بيروت #beirutblasts pic.twitter.com/vLLGI8HAjI
— ImageSat Intl. (@ImageSatIntl) August 5, 2020
Фотографиите од вселената ги објави компанијата „Ербас спејс“, како и израелската компанија „Имиџ сат интернешнал“.
„Ербас“ објави фотографии од францускиот сателит „Плејада“. На нив се гледа дека сите магацини во пристаништето се уништени, а од станбените згради останале само урнатини.
#Líbano | El crucero Orient Queen, se hundió en el puerto de Beirut tras resultar dañado por las explosiones registradas allí este martes. Dos personas que se encontraban a bordo murieron y otras siete, integrantes de la tripulación, resultaron heridas. pic.twitter.com/qaNhSs70jn
— Óscar Peraza (@_OscarPeraza) August 5, 2020
Израелската компанија на своите објавени фотографии обележала размери на кратерот кој останал по експлозијата, како и површината зафатена од потресот. Исто така објавила и фотографија од крузерот „Ориент квин“, кој од силината на ударот се превртел.
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.

Свет
Масовни протести во Франција: Уапсени 140 демонстранти, повредени осум полицајци

Според најновиот извештај на француското Министерство за внатрешни работи, 140 лица се уапсени низ целата земја, од кои 75 се приведени, вклучувајќи 16 во Париз.
Повредени се и осум полицајци, објавува „Ле Паризиен“.
Студентскиот сојуз објави дека повеќе од 110.000 млади луѓе учествуваат во денешниот штрајк. Според „Ле Паризиен“, утрово беа блокирани 14 универзитети, а масовни мобилизации беа проследени од млади луѓе во сите универзитетски градови.
„Вкупно, акции за мобилизација беа одржани во 60% од универзитетите“, истакнува студентскиот сојуз.
Националната полиција соопшти дека 264.000 луѓе протестираат во Франција, надвор од Париз. Регистрирани се 427 инциденти, од кои 299 биле во областа под надлежност на Националната полиција, а 94 блокади се во тек, вклучувајќи 76 во истата област.
Покрај тоа, освен Париз, пријавени се 114 апсења низ целата земја, според францускиот весник „Ле Фигаро“.
Француските власти проценуваат дека нешто помалку од 11% од државните службеници штрајкуваат, или 10,95%, според „Ле Фигаро“.
Фото: ЕПА
Свет
САД на опасна крстосница по убиството на Чарли Кирк

Бруталниот случај на убиството на Чарли Кирк го доведе американското општество на „опасна крстосница“, оценува дописничката на Би-би-си, која предупредува дека подлабокото политичко расцепкување и порастот на насилството тешко ќе се надминат.
Гувернерот на Јута, Спенсер Кокс, повика на затоплување на тонот и помирување, но многумина соговорници на Би-Би-Си сметаат дека тоа е малку веројатно во блиска иднина.
Анализата посочува дека современиот политички систем и економските и медиумските стимули наградуваат екстремни реторики кои го подгреваат бесот, додека социјалните мрежи дополнително ги радикализираат пораките и го убрзуваат расцепот. Историски примери од претходни децении покажуваат дека САД и порано минувале низ периоди на политичко насилство, но отсуството на „заеднички наратив“ денес го прави помирувањето потешко.
Реакциите по убиството беа поделени: додека некои бараат истрага за радикализацијата на напаѓачот онлајн, други тргнуваат кон теории на заговор и обвинувања. Доналд Трамп ја искористи ситуацијата за критики кон „радикалната левица“, што според анализата само ја продлабочува поларизацијата. Авторите на текстот заклучуваат дека за да се прекине циклусот би бил потребен силен лидер посветен на помирување — но таков лидер дури и не се назира, додека политичките поттикнувачи остануваат непроменети.
Свет
(Видео) Хаос и судири: Илјадници на улиците, Франција блокирана од протести

Ширум Франција денеска се одржува масовен меѓусиндикален штрајк, со протести на над 250 локации и учество на стотици илјади граѓани. Властите проценуваат дека на улиците би можеле да излезат меѓу 600.000 и 900.000 луѓе.
Штрајкот предизвика сериозни прекини во сообраќајот, здравството и образованието. Блокирани се десетици училишта, а во Лион и Нант дојде до судири меѓу полицијата и демонстрантите, при што беа повредени новинар, полицаец и демонстрант. Полицијата користела солзавец, а до пладне беа уапсени 94 лица, од кои 15 во Париз.
Rassemblement et manifestation gigantesque à #Nantes.
« Bayrou, Lecornu, Macron,
on n’en veut plus ! »« Ni soldat, ni rafales,
des bras, des lits, pour l’Hôpital public ! »Meeting international #ContreLaGuerre au Dôme de Paris le 5 octobre pic.twitter.com/wceJVEV5YU
— Hélène Macon 🐢 (@HeleneMacon) September 18, 2025
Причина за протестите е нацрт-буџетот за 2026 година, кој предвидува значителни кратења на јавните трошоци и реформи во пензискиот систем. Владата тврди дека мерките се неопходни за намалување на јавниот долг, додека синдикатите ги нарекуваат „удар врз социјалните права“ и предупредуваат дека ќе ја погодат најмногу сиромашната и средната класа.
Grève du 18 septembre: le lycée Maurice-Ravel à Paris bloqué par les élèves pic.twitter.com/7H9ZB1RC09
— BFMTV (@BFMTV) September 18, 2025
Франција се соочува со намален кредитен рејтинг и барања од Брисел за враќање на буџетскиот дефицит во дозволени рамки. Според синдикатите, земјата доживува најголема социјална нееднаквост од 1970 година.