Свет
(Видео) Први снимки од нападот во Прага: луѓето панично бегаат, напаѓачот со пушка на покривот
Чешката полиција денеска соопшти дека на Филозофскиот факултет на Карловиот универзитет на плоштадот Јан Плах во Прага се случило пукање во кое има мртви и десетици ранети, а напаѓачот е убиен.
Напаѓачот е убиен, целата зграда е евакуирана, а десетици се повредени, соопшти полицијата во најновата објава на платформата „Икс“.
Според последните информации загинале најмалку 10 лица, а повредени се 24.
Порталот „ТН“ објави фотографии на кои се гледа вооружен маж на покривот од зградата. Порталот наведува дека експлозии се слушале од местото на настанот.
— Hexdline (@HexdlineNews) December 21, 2023
#BREAKING: Photo potentially shows shooter on a roof at a university in Central Prague, Czech Republic. pic.twitter.com/U4j0tZRQG4
— Hexdline (@HexdlineNews) December 21, 2023
#UPDATE: Another photo showing the shooter from Prague: pic.twitter.com/yxGdxOZPuT
— Hexdline (@HexdlineNews) December 21, 2023
Според достапните фотографии, по ходникот на факултетот се движел маж со долго огнено оружје, додека на другите слики се гледа како луѓето со кренати раце трчаат надвор од зградата, пишува чешкиот iDNES.cz.
На видеата се гледаат луѓе како трчаат преку мостот во Прага во потрага по спас.
Shooting at Prague University on Jan Palach Square. According to preliminary data, several people were killed. There are also injured people.
It all happened at the Faculty of Philosophy. According to a representative of the local police pic.twitter.com/RkHrBusQpD
— SSN News (@Grogozak) December 21, 2023
На местото на злосторството отишол и чешкиот министер за внатрешни работи Вит Ракушан.
⚡️ The shooting took place on the territory of Charles University in the center of #Prague#Czech Police say people have been killed and injured people. The exact number of victims and injured has not been specified.
Reports suggest the incident occurred at Charles University… pic.twitter.com/q0stT7hm5C
— NEXTA (@nexta_tv) December 21, 2023
🔴 V budově Filozofické fakulty na Náměstí Jana Palacha v centru Prahy se střílelo. Na místě zasahuje policie. Na místě je několik mrtvých a desítky raněných, střelec byl podle policie eliminován. Více 👇https://t.co/gCJddi7MXS pic.twitter.com/0XviXu0xfE
— e15news (@e15news) December 21, 2023
Пукањето се случило во центарот на Прага.
Currently stuck inside my classroom in Prague. Shooter is dead, but we are waiting to be evacuated. Praying to make it out alive.
Locked the door before the shooter tried to open it. Fucking hell. pic.twitter.com/wYyhOe5U6p
— Jakob Weizman (@jakobweizman) December 21, 2023
Некои ученици се забарикадирале во училниците за време на пукањето, а една од најпотресните фотографии е онаа на студенти кои се сокриле на покривот.
🚨 𝐁𝐑𝐄𝐀𝐊𝐈𝐍𝐆 𝐔𝐏𝐃𝐀𝐓𝐄 🚨 This was a picture taken of students of Prague university in Prague, Czechia, taking refuge on top of a roof. Very sad. pic.twitter.com/7zzlFl6GrJ
— Right Angle News Network (@Rightanglenews) December 21, 2023
The police report dozens of wounded and some dead .
The man who shot in #Prague committed suicide, the mayor reports .
Students escaped from the window of the building in order to save their lives . pic.twitter.com/1MtDfR8Op1
— MagenDavid (@ShieldsOfDavid) December 21, 2023
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.
Свет
Нова студија: Давањето мобилни телефони на деца пред 13-годишна возраст може да биде особено опасно
Новите научни студии објавени во 2025 година даваат сè појасна слика за ризиците од раниот пристап до паметни телефони и интензивното користење на екраните за менталното здравје и развојот на адолесцентите. Истражувањата сугерираат врска со послаб сон, поголем ризик од дебелина, послаби когнитивни способности и зголемување на депресијата, анксиозноста и самоубиствените мисли, објавува Washington Post.
Ран Барзилај, истражувач на Универзитетот во Пенсилванија и детски психијатар во Детската болница во Филаделфија, спроведе анализа на повеќе од 10.500 деца во 21 истражувачки центри во Соединетите Американски Држави. Резултатите покажаа дека децата кои го добиле својот прв паметен телефон на 12-годишна возраст имале повеќе од 60 проценти поголем ризик од лош сон и повеќе од 40 проценти поголем ризик од дебелина, во споредба со оние кои добиле телефон на 13-годишна возраст.
„Ова не е нешто што можете да го игнорирате“, рече Барзилај. Резултатите го наведоа да ја промени својата лична одлука: Додека неговите две постари деца добиле телефони пред 12-годишна возраст, неговото најмало дете засега нема да добие.
Со години, дебатата за влијанието на паметните телефони и социјалните медиуми врз младите луѓе е обележана со спротивставени и честопати анегдотски докази. Родителите, наставниците и лекарите предупредуваат на намалена концентрација, полоши оценки и зголемување на проблемите со менталното здравје, но научните докази долго време се мешани.
Тој модел се промени во втората половина на 2025 година. Големите студии сега сè повеќе доаѓаат до слични заклучоци, што е реткост во претходните истражувања.
Податоците од големата американска студија „Адолесцентен мозок и когнитивен развој“ (ABCD), која следела речиси 12.000 деца родени помеѓу 2005 и 2009 година, им дадоа на научниците детален преглед на развојот на адолесцентите.
Студија објавена во списанието JAMA покажа дека децата со поголема и зголемена употреба на социјалните медиуми постигнале полоши резултати во задачите за мерење на меморијата, вокабуларот, брзината на обработка на информации и разбирањето на читањето. Иако разликите биле релативно мали, тие биле конзистентни.
Водечкиот автор на студијата, Џејсон Нагата од Универзитетот во Калифорнија, Сан Франциско, рече дека резултатите се споредливи со пад на оценките „од А до Б“. Тој забележа дека дури и децата кои користеле социјални медиуми околу еден час на ден покажале полоши когнитивни перформанси од оние кои воопшто не ги користеле.
Друга студија, објавена во списанието Pediatrics, ја поврза употребата на социјалните медиуми со зголемени симптоми на невнимание, за разлика од играњето видео игри или гледањето телевизија.
Научниците велат дека не е важно само времето поминато пред екран, туку и како го користите. Студија објавена во JAMA во јуни направи разлика помеѓу вкупното време поминато на интернет и таканаречената зависност, што вклучува немир без уреди и неможност за намалување на употребата.
Вкупното време поминато на интернет не беше директно поврзано со ризикот од самоубиство, но адолесцентите со зголемени зависности имаа два до три пати поголема веројатност да имаат самоубиствени мисли и однесувања.
Студијата на Барзилај, објавена во декември во списанието Pediatrics, откри дека возраста на која детето го добива својот прв паметен телефон има долгорочно влијание врз благосостојбата. Слични резултати беа пронајдени во меѓународна студија објавена во јули, која откри дека добивањето телефон пред 13-годишна возраст е поврзано со полошо ментално здравје во раната зрелост, особено кај девојчињата.
Дебатата сè повеќе се префрла од научните кругови на јавните политики. Австралија овој месец стана првата земја во светот што ги забрани социјалните медиуми за деца под 16 години, а Малезија најави слични мерки. Во САД, некои држави веќе воведоа ограничувања, додека поранешниот градоначалник на Чикаго, Рам Емануел, ги нарече социјалните медиуми криза во јавното здравје.
Експертите предупредуваат дека само забраните не се најефикасни. Џенифер Каценштајн, детски невропсихолог во Џонс Хопкинс, истакнува дека децата често го имитираат однесувањето на своите родители, особено кога станува збор за користење на нивните телефони навечер.
Истражувањата покажуваат дека постепеното намалување на времето поминато пред екран, дури и за еден час на ден, може да има долгорочни позитивни ефекти врз квалитетот на животот, подобриот сон и менталното здравје.
Барзилај нагласува дека целта на студијата не е да се обвинат родителите. „Децата порано добиваа паметни телефони на многу мала возраст затоа што не знаевме доволно. Сега знаеме“, рече тој.
Тој му објасни на својот деветгодишен син зошто сè уште не би добил телефон: „Го правиме ова за да ве заштитиме. Целиот ваш живот е наменет за технологија. Сакаме да ја воведеме одговорно и во согласност со вашето здравје“.
фото/депозитфотос
Свет
Зеленски бесен на Индија и Емиратите
Украинскиот претседател Володимир Зеленски остро ги критикуваше Индија, Обединетите Арапски Емирати и другите земји кои го осудија наводниот украински обид за атентат врз Владимир Путин, а во исто време ги игнорираа масовните руски напади врз украинските градови, пишува The Kiev Independent.
„Збунувачки е и срамно што некои земји, како што се Индија, ОАЕ и неколку други, ги осудија она што го тврдат како наши напади со беспилотни летала врз резиденцијата на Путин – што воопшто не се случило“, рече Зеленски за време на онлајн прес-конференција со украински новинари.
„Каде е нивната осуда на фактот дека нашите деца се бомбардирани и луѓе се убиваат цело време? Искрено, не слушам такво нешто од Индија или од Обединетите Арапски Емирати.“
Русија тврди дека Украина се обидела да ја нападне резиденцијата на претседателот Владимир Путин во регионот Новгород со 91 беспилотно летало. Руските власти не доставија никакви докази за ова тврдење. Украина го негираше обвинението, нарекувајќи го најнов руски обид да ги поткопа мировните преговори.
Министерството за надворешни работи на Обединетите Арапски Емирати во понеделник објави на социјалната мрежа X дека „силно го осудува“ „грозоморниот напад“ и „заканата што ја претставува за безбедноста и стабилноста“. Иако ОАЕ одиграа улога во преговорите за ослободување на воените заробеници, земјата одржува блиско стратешко партнерство со Русија.
Индискиот премиер Нарендра Моди вчера напиша дека е „длабоко загрижен“ од извештаите за наводниот напад и ги повика и Украина и Русија да „избегнуваат какви било дејствија што би можеле да ги поткопаат“ мировните преговори.
фото/депозитфотос
Свет
САД се сомневаат во руската приказна за нападот врз резиденцијата на Путин: „Се чини несоодветно“
Амбасадорот на САД во НАТО, Метју Витакер, денес изрази сомнеж врз руските тврдења дека Украина ја нападнала резиденцијата на претседателот Владимир Путин, велејќи дека сака да ги види американските разузнавачки информации за инцидентот.
„Не е јасно дали ова всушност се случило“, изјави Витакер за „Фокс Бизнис“, за инцидентот, што Украина го негираше.
„Се чини малку несоодветно да се биде толку блиску до мировен договор, а Украина навистина сака да преговара за мировен договор, а потоа да направи нешто што може да се смета за неодговорно и бескорисно“, рече тој.
Русија соопшти дека Украина ја нападнала претседателската палата во регионот Новгород со 91 беспилотни летала со долг дострел. Се вели дека ќе има одмазда и дека преговарачката позиција на Русија ќе биде заострена во преговорите.
Украина ги нарече руските обвинувања „лаги“ насочени кон оправдување на повеќе напади врз Украина, додека украинскиот министер за надворешни работи вчера изјави дека Русија не презентирала никакви докази „бидејќи нема докази“.
Американскиот претседател Доналд Трамп во понеделник изјави дека Путин му кажал во телефонски разговор дека Украина се обидела да ја нападне резиденцијата. Трамп рече дека тоа го налутило „многу“. На прашањето дали има докази за таков напад, Трамп рече: „Ќе дознаеме“.
Белата куќа одби да коментира за наводниот инцидент, како и претставници на американската разузнавачка заедница и самата ЦИА.
„Ќе ги разгледаме разузнавачките информации. И за мене, најважно е што велат американските разузнавачки служби, како и разузнавачките служби на нашите сојузници, за тоа дали овој напад навистина се случил“, рече Витакер.
По средбата со украинскиот претседател Володимир Зеленски во Флорида во неделата, Трамп рече дека тој и Зеленски „можеби се многу блиску“ до договор за прекин на војната, иако најспорните територијални прашања остануваат нерешени.
Зеленски претходно изјави: „Оваа приказна за наводниот напад врз резиденцијата е целосна измислица наменета да ги оправда нападите врз Украина, вклучително и Киев, како и одбивањето на Русија да преземе потребни чекори за прекин на војната. Типични руски лаги.“
Русија контролира нешто помалку од една петтина од територијата на Украина и тврди дека нејзините сили напредуваат.
фото/депозитфотос

