Свет
Над 700 тужби против Македонија чекаат правда во Стразбур

Само за три месеци од 2007 година судот
во Стразбур досудил две пресуди на штета на државата, а
една од тужбите против Македонија била отфрлена како неоснована
СПОРЕД ЕВРОПСКИОТ СУД ЗА ЧОВЕКОВИ ПРАВА
Само за три месеци од 2007 година судот
во Стразбур досудил две пресуди на штета на државата, а
една од тужбите против Македонија била отфрлена како неоснована
Над 700 тужби против Македонија годинава чекаат судска разврска пред
Европскиот суд за човекови права во Стразбур. Се очекува тужбите да бидат
разгледани до крајот на 2007 година. Иако голем дел од тие тужби ќе бидат
отфрлени, најчесто поради нецелосна документација, сепак, статистиката покажува
дека расте бројот на пресуди против државата пред судот во Стразбур.
Македонски државјани се’ почесто ја тужат државата во Стразбур за кршење на
човековите права, незадоволни што македонските судови со години не можат да
донесат правосилна одлука. Најновата анализа на Европскиот суд покажува дека за
годинава има 726 тужби во кои е тужена државата Македонија. Само за три месеци
од 2007 година судот во Стразбур досудил две пресуди на штета на државата, а
една од тужбите против Македонија била отфрлена како неоснована.
Според судијката Маргарита Цаца-Николовска, судија во Европскиот суд, бројката
на тужби против Македонија е голема ако се земе предвид бројот на жители во
државата.
Во минатата година судот во Стразбур пресудил дури 8 случаи против Македонија.
Ако се споредат податоците со изминатите осум години, тогаш ќе се утврди дека
лани биле донесени над 60 отсто од сите пресуди против Македонија.
Првата пресуда против државата била донесена во 2001 година. Во наредната
година имало еден случај на спогодбена одлука меѓу државата и тужителот.
Оттогаш дури три години Македонија не загубила ниту една тужба пред судот во
Стразбур. Во 2005 година Европскиот суд четири пати и’ пресуди на бавната
правда на македонските судови. Двојно повеќе пресуди Македонија загуби лани.
Според македонскиот Хелсиншки комитет, загубените пресуди во 2006 година
Владата на Македонија ќе ја чинат околу 90.000 евра.
БАВНОТО СУДСТВО ЈА ПРАЗНИ ДРЖАВНАТА
КАСА
Најчеста причина поради која македонските граѓани се одлучуваат да ја тужат
сопствената држава е неефикасноста на судскиот систем. Бавното судство е
рак-рана поради која се губат предмети во Стразбур, тврдат и во државниот
Управен инспекторат.
– Најчесто апликантите од Македонија се жалат на должината на судските
постапки, но има тужби и по други повреди на Европската конвенција за човекови
права – вели судијката Маргарита Цаца-Николовска.
Во Хелсиншкиот комитет на Македонија велат дека одолжувањето на судските
постапки во Македонија најчесто е поради бавноста во одлучувањето на Врховниот
суд. Во Комитетот тврдат дека основните проблеми се пасивноста на органите на
судската власт, лошата организација на судството, пинг-понг со судските
предмети, неажурност и други проблеми.
– Европскиот суд нема утврдено точно колку време е потребно да помине пред
донесување конечна судска одлука за една постапка да се води како судење во
неразумен рок. Судот, сепак, има воспоставено стандарди во делот на повреда на
правото на судење во разумен рок, кое е условено од вкупното траење на
постапката – вели Јелена Јовановска-Брезоска, надворешна соработничка на
Комитетот.
СЕ ЧЕКА ОДЛУКА ЗА ТУЖБИ ОД
2001 ГОДИНА
Доказ дека и Европскиот суд за човекови права во Стразбур долго време ги решава
процесите против државите е фактот што пред судот во моментов се одлучува за
тужби од 2003 и 2004 година, но има и голем број преостанати предмети од 2001
година.
Двата предмета против Македонија за кои годинава беше одлучено потекнуваат од
2001 година. Во првиот случај, Европскиот суд за човекови права во Стразбур ја
осуди Македонија на парична казна од над 12.000 евра за полицискиот ќотек врз
штипјанецот Јашар Перушан, што се случил пред седум години. Во вториот случај,
пензионерот Томислав Доцевски (74) од Куманово доби спор против државата
бидејќи Врховниот суд на Македонија осум години одлучувал дали тој може да
добие поголема пензија од онаа што му ја доделил Фондот за пензиско и
инвалидско осигурување. Судот во Стразбур нему му досуди 3.600 евра за
нематеријална отштета, а остатокот од неговите барања биле отфрлени.
Се очекува бројот на тужби против Македонија да расте во наредните години.
Александар Манасиев
©Makfax.com.mk Доколку преземете содржина од оваа страница, во целост сте се согласиле со нејзините Услови за користење.

Европа
(Фото+видео) Над 10.000 Романци протестираа за да покажат поддршка за Европа во услови на изборни тензии

Повеќе од 10 илјадни Романци излегоа во саботата на улиците на Букурешт за да ја покажат својата поддршка за Европската унија, во услови на политички спорови околу повторувањето на претседателските избори закажани за мај.
Романија треба да ги повтори претседателските избори во два круга на 4 и 18 мај, откако Уставниот суд го поништи првичното гласање во декември по обвинувањата за руско мешање во корист на Калин Џорџеску, кој водеше во анкетите.
Thousands of people are flooding Bucharest tonight with Romanian and EU flags, with the crowd surging in size every few minutes, to chant and tell the world that Russian attempts be damned, Romania is Europe, now & always! pic.twitter.com/fVn1Q7Qg32
— Daractenus (@Daractenus) March 15, 2025
На Џорџеску, кој заедно со Москва го негираше руското мешање, му е забрането да учествува во повторувањето.
Во саботата, проевропските Романци формираа море од сини знамиња на ЕУ и тробојни романски знамиња, некои извикуваа антируски слогани и носеа транспаренти на кои пишуваше „Единство и почит – Европа ни дава права“ или „Ослободете го вашиот ум – Не на руската мудрост“.
🇷🇴 In the Romanian capital Bucharest, tens of thousands of people took to the streets in a rally in support of the European Union and NATO pic.twitter.com/N3RKCxMTvO
— Visioner (@visionergeo) March 15, 2025
Европа
(Фото+видео) Повеќе од 50.000 луѓе излегоа на улиците на Будимпешта да протестираат против Орбан

Над 50 илјади луѓе се собраа денеска во Будимпешта да го изразат своето незадоволство против унгарскиот премиер Виктор Орбан, додека лидерот на се помоќната опозициска партија Тиса вети дека Унгарија ќе ја направи дел од силна Европа и ќе стави крај на 15-годишното владеење на Виктор Орбан.
– Оние кои ја предаваат сопствената нација треба да завршат во корпата на историјата. Нашето време дојде – рече Петер Маџар, поранешен владин функционер кој започна сопствено движење пред една година.
Thousands took to the streets of Hungary’s capital, Budapest, today in a massive opposition protest, demanding the resignation of pro-Russian PM Orbán.
Opposition leader Péter Magyar declared that those who betray their own nation “should end up in the dustbin of history.” pic.twitter.com/kogHOIEvHE
— KyivPost (@KyivPost) March 15, 2025
Some pictures from the massive anti-government protest today in Budapest, Hungary!
This is why Orban suddenly wants to change the law of public gatherings.
Because the people have taken back the streets.
The spirit of 1848 marches on! pic.twitter.com/HgWPQ8lTGi
— Europa Project 🇪🇺🇭🇺 (@Noirsoldat_) March 15, 2025
На митингот по повод националниот празник на Унгарија, Виктор Орбан изјави дека е време да се елиминира она што тој го нарече „армија во сенка“ – невладини организации, новинари, судии и политичари кои, според него, се платени од Соединетите Американски Држави и Брисел, мислејќи на неговите планови за сузбивање на невладините организации и медиумите кои добиваат средства од УСАИД.
– По денешната прослава доаѓа големото велигденско расчистување бидејќи инсектите ја преживеаја зимата. Ќе ја елиминираме целата армија во сенка“, нагласи Орбан. Одлуката на американскиот претседател Доналд Трамп да го прекине УСАИД го охрабри неговиот сојузник Орбан.
Минатиот месец тој најави дека Унгарија ќе усвои закон за заштита на националниот суверенитет и за разоткривање на странски фондови кои ги финансираат унгарските медиуми и, како што ги нарече, квази невладините организации.
Оваа недела, неговата партија Фидес поднесе предлог за уставни измени кои ќе овозможат исклучување на двојните државјани за кои се смета дека го загрозуваат унгарскиот суверенитет.
Европа
(Фото+видео) Повеќе од 30.000 луѓе на проевропски демонстрации во Рим

Најмалку 30.000 Италијанци се приклучија на проевропскиот митинг во центарот на Рим, веејќи сини знамиња на Европската унија во знак на поддршка и единство во услови на европски притисок за повторно вооружување што ја подели земјата.
На демонстрациите се собраа луѓе за да изразат „заеднички европски идентитет“ и да повикаат на мир, и покрај идеолошките разлики.
VIDEO | Roma, la manifestazione per l'Europa in piazza del Popolo. Ideata dal giornalista Michele Serra. Sventolano bandiere arcobaleno, di Ue e Ucraina #ANSA pic.twitter.com/Dja08A9n6k
— Agenzia ANSA (@Agenzia_Ansa) March 15, 2025
Иницијативата, поддржана од повеќето опозициски партии на левиот центар, беше покрената од италијанскиот новинар Микеле Сера на крајот на февруари, со уреднички текст во италијанскиот дневен весник „Ла Република“ со наслов: „Ајде да кажеме нешто европско“.
„Сакав да организирам голема демонстрација на граѓани кои ја поддржуваат Европа, нејзиното единство и нејзината слобода, без партиски знамиња, само европски знамиња“, рече Сера.
E’ stata una Piazza del Popolo per l’Europa davvero stupenda, con più di 50 mila persone!
Ringrazio Michele Serra che ha lanciato l’appello e i tanti Sindaci venuti a Roma da molte città del nostro Paese. Come cittadini italiani ci sentiamo cittadini europei. E sentiamo con il… pic.twitter.com/qsqDalGHTi— Roberto Gualtieri (@gualtierieurope) March 15, 2025
Иницијативата е родена како одговор на дестабилизирачката политика на американскиот претседател Доналд Трамп , која создаде невиден јаз меѓу Европа и САД, затегнат поради војната во Украина и тековната тарифна битка.
Италијанскaта премиерка Џорџија Мелони неволно го поддржа планот на ЕУ за повторно вооружување на Европа поради загриженоста дека предлогот на претседателката на Европската комисија, Урсула фон дер Лајен, може да влијае на огромниот долг на Италија, пренасочувајќи ги многу потребните средства кон трошењето на оружје.
Планот на ЕУ има за цел да генерира околу 800 милијарди евра во следните четири години, од кои најголемиот дел ќе дојде од земјите-членки што ги зголемуваат своите национални трошоци за одбрана и безбедност.